Plamenjača

Бактериозна пламењача дуње

Пољопривреда

Бактериозна пламењача представља огромну опасност за дуњу, али и остало јабучасто воће односно јабуку, крушку и мушмулу. Проузроковач је бактерија Erwinia amylovora. Потиче из Северне Америке, где је због огромних штета које је правила, у неким областима САД-а и Канаде, било чак и напуштено гајење дуње и јабуке. Ако се појави у засаду борба са њом је веома тешка и неизвесна.

Паразит напада све делове дуње: најпре цветове и лишће, а затим леторасте и младе плодове, а онда и дебље гране, дебло. Симптоми се лако уочавају. У пролеће, две-три недеље после цветања, цветови најпре постају мрки, а потом постају црни и суше се. Оболело и осушено лишће не отпада, већ остаје на гранама. Оболели леторасти прво вену, добијају мрку а затим црну боју и изгледају као да су захваћени пламеном. Паразит прелази на дебље гране и плодове. Млади оболели плодови поцрне, смежуравају се и не отпадају са грана. На зараженој грани прве промене су на кори на којој се уочавају површине мрке боје, које постају мекше, набубреле, наборане и испуцале. Оболели делови се суше и љуште. Карактеристичан симптом је „пастирски штап” и капљице бактеријског ексудата, у ком облику бактерије презимљавају. А с пролећа, кретањем сокова активира се и бактерија, која захвата све веће делове биљног ткива, често и целу воћку.

jabuka

Посредством бактеријског ексудата и уз помоћ инсеката и човека (приликом резидбе) брзо се преноси на разне делове дуње. У биљна ткива продире кроз стомине отворе лишћа и младих плодова, кроз лентицеле грана, кроз отворе нектарских жлезда цвета, као и кроз повреде и ране. Ширење болести поспешује влажно и топло време.

Мере сузбијања: гајење отпорних сорти, агротехничке мере, механичке, хемијске, биолошке и интегрисане мере заштите. Да би се успорило и спречило даље ширење болести стално контролисати засаде дуње. У воћњацима, нарочито зараженим, веома је важно да се сузбијају сви штетни инсекти (вектори бактерије).

Ширење заразе се може сузбити и зауставити само енергичним и хигијенски исправним уклањањем оболелих грана и њиховим спаљивањем. Уклањање се врши резидбом најмање 30 цм испод оболелог места (ако су гране тање), односно 50 и више цм код дебљих грана. Ако су оболеле гране целом дужином до проводнице, потребно је извадити и уништити цело стабло (без обзира колико је родило и шта се тиме губи). Одсечене оболеле гране никако се не смеју бацати на земљу, већ одмах стављати у пластичне џакове, контејнере, извозити ван воћњака и спалити. Корисно је да радници носе заштитну одећу од пластичних материјала, која се касније као и приколица и алат за резидбу лако дезинфикује. Маказе се морају дезинфиковати при уклањању заражених грана, после сваког реза. За дезинфекцију алата може се користити 10% натријум хипохлорат (варикина), 70 % етил алкохол или неко друго дезинфекционо средство.

У зависности од услова (метеоролошких и др) бактеријска пламењача може да се ширити брже или спорије, али када се једном појави, увек ће бити потенцијална опасност и увек може напасти изненада и неочекивано. Воћари морају стално спроводити хигијенске мере у воћњаку и да у сваком тренутку буду спремни да тренутно интервенишу и сузбију њено ширење.

Што се тиче сортимента и ту треба водити рачуна. На нашем подручју далеко најзаступљеније сорте су лесковачка и врањска и изузетно су осетљиве.

Примена хемијских мера заштите не даје задовољавајуће резултате у сузбијању Erwinie. Препарати на бази акт.м. фосетил – алуминијума (Fostonic 80 WP, Aliette flash у концентрацији 0,4%) се примењују у следећим фенолошким фазама: када је 5% отворених цветова, када је 50% отворених цветова, фаза пуног цветања или након сваких 3-5 дана, а посебно када је током фазе цветања топло и влажно време. Препарати на бази бакра (Еverest, Fungohem SC, Cuprablau Z Ultra, Bakarni oksihlorid и др) до сада су дали најбоље резултате. Њихова примена се препоручује у фази мировања воћака (с јесени након опадања лишћа и с пролећа до фазе „мишјих ушију”), у препорученим концентрацијама. Током вегетације бакарни препарати се могу применити у фази цветања (у 5-10 пута мањој концентрацији) и то 3-4 пута у току цветања. У условима влажног времена могу бити фитотоксични. Корисно је увести неорганско ђубриво са садржајем бакра, које делује као биопестицид.
Примена антибиотика није дозвољена због неповољног деловања на човека и животну средину и због проблема појаве резистентних сојева бактерије. У последње време све више се ради на проучавању и увођењу биолошке мере борбе. Ове мере заштите од Erwinie подразумевају примену сапрофитних микроорганизама и њихових ексудата, који испољавају антагонистички ефекат према овом паразиту.

Живорад Јовановић, дипл. инг.
стручни сарадник за заштиту биља

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen − one =