Bakteriozna plamenjača predstavlja ogromnu opasnost za dunju, ali i ostalo jabučasto voće odnosno jabuku, krušku i mušmulu. Prouzrokovač je bakterija Erwinia amylovora. Potiče iz Severne Amerike, gde je zbog ogromnih šteta koje je pravila, u nekim oblastima SAD-a i Kanade, bilo čak i napušteno gajenje dunje i jabuke. Ako se pojavi u zasadu borba sa njom je veoma teška i neizvesna.
Parazit napada sve delove dunje: najpre cvetove i lišće, a zatim letoraste i mlade plodove, a onda i deblje grane, deblo. Simptomi se lako uočavaju. U proleće, dve-tri nedelje posle cvetanja, cvetovi najpre postaju mrki, a potom postaju crni i suše se. Obolelo i osušeno lišće ne otpada, već ostaje na granama. Oboleli letorasti prvo venu, dobijaju mrku a zatim crnu boju i izgledaju kao da su zahvaćeni plamenom. Parazit prelazi na deblje grane i plodove. Mladi oboleli plodovi pocrne, smežuravaju se i ne otpadaju sa grana. Na zaraženoj grani prve promene su na kori na kojoj se uočavaju površine mrke boje, koje postaju mekše, nabubrele, naborane i ispucale. Oboleli delovi se suše i ljušte. Karakterističan simptom je „pastirski štap” i kapljice bakterijskog eksudata, u kom obliku bakterije prezimljavaju. A s proleća, kretanjem sokova aktivira se i bakterija, koja zahvata sve veće delove biljnog tkiva, često i celu voćku.
Posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata i čoveka (prilikom rezidbe) brzo se prenosi na razne delove dunje. U biljna tkiva prodire kroz stomine otvore lišća i mladih plodova, kroz lenticele grana, kroz otvore nektarskih žlezda cveta, kao i kroz povrede i rane. Širenje bolesti pospešuje vlažno i toplo vreme.
Mere suzbijanja: gajenje otpornih sorti, agrotehničke mere, mehaničke, hemijske, biološke i integrisane mere zaštite. Da bi se usporilo i sprečilo dalje širenje bolesti stalno kontrolisati zasade dunje. U voćnjacima, naročito zaraženim, veoma je važno da se suzbijaju svi štetni insekti (vektori bakterije).
Širenje zaraze se može suzbiti i zaustaviti samo energičnim i higijenski ispravnim uklanjanjem obolelih grana i njihovim spaljivanjem. Uklanjanje se vrši rezidbom najmanje 30 cm ispod obolelog mesta (ako su grane tanje), odnosno 50 i više cm kod debljih grana. Ako su obolele grane celom dužinom do provodnice, potrebno je izvaditi i uništiti celo stablo (bez obzira koliko je rodilo i šta se time gubi). Odsečene obolele grane nikako se ne smeju bacati na zemlju, već odmah stavljati u plastične džakove, kontejnere, izvoziti van voćnjaka i spaliti. Korisno je da radnici nose zaštitnu odeću od plastičnih materijala, koja se kasnije kao i prikolica i alat za rezidbu lako dezinfikuje. Makaze se moraju dezinfikovati pri uklanjanju zaraženih grana, posle svakog reza. Za dezinfekciju alata može se koristiti 10% natrijum hipohlorat (varikina), 70 % etil alkohol ili neko drugo dezinfekciono sredstvo.
U zavisnosti od uslova (meteoroloških i dr) bakterijska plamenjača može da se širiti brže ili sporije, ali kada se jednom pojavi, uvek će biti potencijalna opasnost i uvek može napasti iznenada i neočekivano. Voćari moraju stalno sprovoditi higijenske mere u voćnjaku i da u svakom trenutku budu spremni da trenutno intervenišu i suzbiju njeno širenje.
Što se tiče sortimenta i tu treba voditi računa. Na našem području daleko najzastupljenije sorte su leskovačka i vranjska i izuzetno su osetljive.
Primena hemijskih mera zaštite ne daje zadovoljavajuće rezultate u suzbijanju Erwinie. Preparati na bazi akt.m. fosetil – aluminijuma (Fostonic 80 WP, Aliette flash u koncentraciji 0,4%) se primenjuju u sledećim fenološkim fazama: kada je 5% otvorenih cvetova, kada je 50% otvorenih cvetova, faza punog cvetanja ili nakon svakih 3-5 dana, a posebno kada je tokom faze cvetanja toplo i vlažno vreme. Preparati na bazi bakra (Everest, Fungohem SC, Cuprablau Z Ultra, Bakarni oksihlorid i dr) do sada su dali najbolje rezultate. Njihova primena se preporučuje u fazi mirovanja voćaka (s jeseni nakon opadanja lišća i s proleća do faze „mišjih ušiju”), u preporučenim koncentracijama. Tokom vegetacije bakarni preparati se mogu primeniti u fazi cvetanja (u 5-10 puta manjoj koncentraciji) i to 3-4 puta u toku cvetanja. U uslovima vlažnog vremena mogu biti fitotoksični. Korisno je uvesti neorgansko đubrivo sa sadržajem bakra, koje deluje kao biopesticid.
Primena antibiotika nije dozvoljena zbog nepovoljnog delovanja na čoveka i životnu sredinu i zbog problema pojave rezistentnih sojeva bakterije. U poslednje vreme sve više se radi na proučavanju i uvođenju biološke mere borbe. Ove mere zaštite od Erwinie podrazumevaju primenu saprofitnih mikroorganizama i njihovih eksudata, koji ispoljavaju antagonistički efekat prema ovom parazitu.
Živorad Jovanović, dipl. ing.
stručni saradnik za zaštitu bilja
