Са глумцем Браниславом Лечићем: О рањавању српских дечака, Христу, Светом Сави и о српској истини

Друштво Култура

Бранислав Лечић, драмски уметник, је био један од учесника Светосавске академије у Сокобањи. Он је публици рецитовао, са пуно жара, поезију и делове монолога, посвећену деци. Како каже у Сокобању долази радо, увек када буде позван, јер она има традицију не само туристичку већ и културну. Истакао је и значај обнове овдашњег Биоскопа и очекивања да ће то допренети богатијим културним садржајима.

Лечић је посебно емотивно говорио о свом наступу у делу посвећеном деци, а нарочито оној која су угрожена због неразумне мржње одраслих.

Посветио сам песму деци Косова, јер оно што ме страшно боли и вређа што се тамо на њих пуца. И заиста је то некако слика зла, јер зло тешко да можемо да разумемо, тешко да може ко да га схвати. Али знате шта. Кад су људи одрасли па имају неке своје ставове, па се у томе запале, религијски, национално или по некој другој основи, онда ви то можете  да историјски гледате и праштате. Када се пуца на децу која су невина, то је крај, мислим, за мене је то пораз разума, пораз смисла ‒ каже овај доајен глуме на овим просторима.

Лечић додаје да је овом приликом говорио текст песника и књижевника Педра Калдерона де ла Барке, једног од највећих шпанских драмских писаца, који је живео и радио у 17. веку, из његовог дела „Живот је сан”. У истоименој представи Лечић је играо Сигисмунда. Како каже наш саговорник то је у ставари обраћање Богу, зашто и због чега он има мање слободе, него било ко други на свету, овог пута говорио је из угла те деце са Косова и Метохије.

‒ Па птица има више права…Риба по мору, поток који вијуга низбрдо, и звер која се чак рађа. И она има већа права од мене, а ја живим као човек у кавезу. Зна ми се пут. Не смем да скренем са тог пута. Не смем да се радујем, да уберем бадњак да прославим Христа на бадње вече. И  да неко пуца на мене. То је поражавајуће. То ме гађа, не у стомак, него у срце…Растура ме ‒ каже наш саговорник, објашњавајући због чега је те вечери наступ на Светосавској академији посветио овим дечацима.

Овај наш глумац има посебан однос и према Светосавском слављу, јер то би по њему требало да буде нешто што нас прати сваки дан. Лечић каже да то није мисао која треба да буде само на Светосавље, јер је Свети Сава човек који је могао да узме круну и да буде на власти, а решио је да се посвети Богу.

‒ То је огромно духовно знање и хтење и такав човек и јесте неко ко је заиста просветитељ и који је на неки начин крстио наш цели народ. Он је усмерио овај народ. Да он и кроз патњу дође до просветљења и да никада не одустане од себе. Тако да, како да кажем, поред свих ватри, свих искушења, поред довођења у питање и опстанка, егзистенције, не можеш да се одрекнеш себе ‒ објашњава наш саговорник и поручује, кунећи се Богом у кога каже да верује, да је спреман и да умре сутра, али неће одустати од себе.

Лечић напомиње да је у свом животу претрпео разне нападе, где се његово биће и личност, доводило у питање, али никада није напустио веру у Христа и он га је увек из свега вадио, извлачио.

‒ Зато што је вера истина. И ако браните истину, нико вам ништа не може. Тако да ја ово поручујем српској деци, српском живљу на Косову и Метохији, а и свим Србима у Србији, и у свету. Морамо се одбранити од овог зла само тиме што ћемо веровати у нашег Исуса Христа, у Светог Саву и веровати у оно што је наша суштина. Нисмо ми без везе овде. Имамо своју мисију. Чак и да јој не знамо име ‒ једна је од порука овог глумца и некадашњег министра културе.

Он има и своје објашњење зашто овакво наше страдање није просто наш инат.

‒ Пустимо, дозволимо да се она реализује тиме што, нисмо ми, како бих рекао, употребићу једну реч која је честа ‘курчевити’…инаџије. Не ради се о томе. Ми бранимо правду, тај осећај правде који је у нашем срцу. Зато је она непоткупљива. Тамо где се деси поткупљивање, ти Срби, жао ми је, али као да су се исписали из Српства. Није то национализам. То је много, много дубље од тога. То се тиче појединца, човека који је ето рођен у овом народу, затечен ту, и он једноставно не жели да се покори овом свету, ма колко то да кошта и ма колко да буде плаћен. Нема пара за то. Душа се не продаје ‒ завршио је овим речима Лечић интервју који је дао нашем порталу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

18 − six =