Branislav Lečić, dramski umetnik, je bio jedan od učesnika Svetosavske akademije u Sokobanji. On je publici recitovao, sa puno žara, poeziju i delove monologa, posvećenu deci. Kako kaže u Sokobanju dolazi rado, uvek kada bude pozvan, jer ona ima tradiciju ne samo turističku već i kulturnu. Istakao je i značaj obnove ovdašnjeg Bioskopa i očekivanja da će to dopreneti bogatijim kulturnim sadržajima.
Lečić je posebno emotivno govorio o svom nastupu u delu posvećenom deci, a naročito onoj koja su ugrožena zbog nerazumne mržnje odraslih.
‒ Posvetio sam pesmu deci Kosova, jer ono što me strašno boli i vređa što se tamo na njih puca. I zaista je to nekako slika zla, jer zlo teško da možemo da razumemo, teško da može ko da ga shvati. Ali znate šta. Kad su ljudi odrasli pa imaju neke svoje stavove, pa se u tome zapale, religijski, nacionalno ili po nekoj drugoj osnovi, onda vi to možete da istorijski gledate i praštate. Kada se puca na decu koja su nevina, to je kraj, mislim, za mene je to poraz razuma, poraz smisla ‒ kaže ovaj doajen glume na ovim prostorima.
Lečić dodaje da je ovom prilikom govorio tekst pesnika i književnika Pedra Kalderona de la Barke, jednog od najvećih španskih dramskih pisaca, koji je živeo i radio u 17. veku, iz njegovog dela „Život je san”. U istoimenoj predstavi Lečić je igrao Sigismunda. Kako kaže naš sagovornik to je u stavari obraćanje Bogu, zašto i zbog čega on ima manje slobode, nego bilo ko drugi na svetu, ovog puta govorio je iz ugla te dece sa Kosova i Metohije.
‒ Pa ptica ima više prava…Riba po moru, potok koji vijuga nizbrdo, i zver koja se čak rađa. I ona ima veća prava od mene, a ja živim kao čovek u kavezu. Zna mi se put. Ne smem da skrenem sa tog puta. Ne smem da se radujem, da uberem badnjak da proslavim Hrista na badnje veče. I da neko puca na mene. To je poražavajuće. To me gađa, ne u stomak, nego u srce…Rastura me ‒ kaže naš sagovornik, objašnjavajući zbog čega je te večeri nastup na Svetosavskoj akademiji posvetio ovim dečacima.
Ovaj naš glumac ima poseban odnos i prema Svetosavskom slavlju, jer to bi po njemu trebalo da bude nešto što nas prati svaki dan. Lečić kaže da to nije misao koja treba da bude samo na Svetosavlje, jer je Sveti Sava čovek koji je mogao da uzme krunu i da bude na vlasti, a rešio je da se posveti Bogu.
‒ To je ogromno duhovno znanje i htenje i takav čovek i jeste neko ko je zaista prosvetitelj i koji je na neki način krstio naš celi narod. On je usmerio ovaj narod. Da on i kroz patnju dođe do prosvetljenja i da nikada ne odustane od sebe. Tako da, kako da kažem, pored svih vatri, svih iskušenja, pored dovođenja u pitanje i opstanka, egzistencije, ne možeš da se odrekneš sebe ‒ objašnjava naš sagovornik i poručuje, kuneći se Bogom u koga kaže da veruje, da je spreman i da umre sutra, ali neće odustati od sebe.
Lečić napominje da je u svom životu pretrpeo razne napade, gde se njegovo biće i ličnost, dovodilo u pitanje, ali nikada nije napustio veru u Hrista i on ga je uvek iz svega vadio, izvlačio.
‒ Zato što je vera istina. I ako branite istinu, niko vam ništa ne može. Tako da ja ovo poručujem srpskoj deci, srpskom življu na Kosovu i Metohiji, a i svim Srbima u Srbiji, i u svetu. Moramo se odbraniti od ovog zla samo time što ćemo verovati u našeg Isusa Hrista, u Svetog Savu i verovati u ono što je naša suština. Nismo mi bez veze ovde. Imamo svoju misiju. Čak i da joj ne znamo ime ‒ jedna je od poruka ovog glumca i nekadašnjeg ministra kulture.
On ima i svoje objašnjenje zašto ovakvo naše stradanje nije prosto naš inat.
‒ Pustimo, dozvolimo da se ona realizuje time što, nismo mi, kako bih rekao, upotrebiću jednu reč koja je česta ‘kurčeviti’…inadžije. Ne radi se o tome. Mi branimo pravdu, taj osećaj pravde koji je u našem srcu. Zato je ona nepotkupljiva. Tamo gde se desi potkupljivanje, ti Srbi, žao mi je, ali kao da su se ispisali iz Srpstva. Nije to nacionalizam. To je mnogo, mnogo dublje od toga. To se tiče pojedinca, čoveka koji je eto rođen u ovom narodu, zatečen tu, i on jednostavno ne želi da se pokori ovom svetu, ma kolko to da košta i ma kolko da bude plaćen. Nema para za to. Duša se ne prodaje ‒ završio je ovim rečima Lečić intervju koji je dao našem portalu.
