Сесалачка пећина ускоро би могла постати нова атракција на туристичкој мапи Сокобање. То најављује пројекат уређења овог заштићеног природног добра, чија реализација би требало ускоро да отпочне. Планирано је отварање визиторског центра, постављање новог мобилијара, садржаја за најмлађе, изградња паркинга и све оно што подразумева модерна туристичка локација.
Према речима директора Туристичке организације Сокобање Љубинко Миленковић, очекује се да пројекат буде завршен у првим месецима наредне године.
На последњој седници Скупштине општине, на којој су усвојени годишњи и десетогодишњи планови развоја пећине, Миленковић је навео да је Министарство туризма и омладине обезбедило средства у износу од девет милиона, као и да је уговор већ потписан. Како је напоменуо, чека се најављени ребаланс општинског буџета, како би могли да отпочну процедуру јавних набавки за реализацију пројекта.
– Ово је један од капиталних пројеката Туристичке организације и веома је значајан за развој туризма. Његовом реализацијом Сесалачка пећина ће коначно бити стављена у функцију туризма, али и потпуно заштићена, како би се спречила деградација овог природног куриозитета и потенцијалне туристичке атракције – навео је Миленковић.
Он је додао да туристичка организација добија велику подршку колега са Златибора, који имају искуства у уређењу Стопића пећине, како је рекао, једне од најлепших и најуређенијих у нашој земљи.
Сесалачка пећина налази се на двадесетак километара од Сокобање, смештена између Ртња и Слемена, у хладовини шума и уз обалу речице Зарвине. Иако истражени канали у пећини имају дужину свега 516 метара, у њој се скрива право богатство подземног живог света. Најзначајнији је налаз ендемске врсте псеудошкорпије, која не постоји нигде другде у свету.
Регистровано је и 22 врсте водоземаца и гмизаваца и 10 врста слепих мишева. Посебан значај пећине дају такозване мешовите породиљске колоније, па је Сесалачка пећина једно од кључних репродуктивних склоништа слепих мишева у Србији, а свако нарушавање мира освих животиња може бити и законом санкционисано.
Поред тога за Сесалачку пећину, која је у октобру прошле године проглашена Спомеником природе треће категорије, везује се још низ забрањених активности, од уласка моторним возилима, брања печурака, а на листи забрањених активности је и камповање.
Научна вредност пећине препозната је још крајем 19. века, када је први пут забележена у истраживањима Јована Цвијића. Укупна заштићена површина пећине износи преко 20 хектара.
Сјајна вест! Да ли се планира и уређење пута до пећине?