Општина Сокобања једна од најтранспарентијих локалних самоуправа у Србији

Транспарентност Србија од 2015. године користи нову методологију за оцењивање и рангирање јединица локалне самоуправе на основу индекса транспарентности – ЛТИ. Индекс је збир позитивних поена добијених из индикатора који подразумевају анализу сајтова, докумената, одговора добијених на захтеве за слободан приступ информацијама и непосредан увид у функционисање управе, односно услужних центара, као и података добијених од других органа. У 2015, 2019. и 2020. години оцењене су и рангиране све општине, градске општине и сви градови, а у 2017. години узорак од 15 градова и општина. Општине и градови су рангирани на основу критеријума транспарентности, одређених путем 95 индикаторских питања.

Према том мерењу општина Сокобања је протекле године била на 35. месту од 145 општина. Локална самоуправа није била задовољна тим резултатом и оформила је радну групу за унапређење транспарентности чији је задатак био да поправе тај пласман. Координатор радне групе био је одборник Славиша Крстић а групу је чинило више људи.

‒ Ми само на почетку кренули са анализом на којим позицијама имамо лоше резултате. Оно што се анализом показало као приоритетно је ревизија општинског сајта у оквиру које смо од јавних предузећа тражили неопходне податке, паралелно са ти се почало са убацивањем података о раду већа и скупштине. Порад тога унапрелили смо и рад услужног центра ‒ каже Славиша Крстић кординатор радне групе.

Резулат рада радне групе је 8. место са 68 освојених бодова што је најбољи резултат Сокобање од када се мери транспарентност.

Крстић додаје да је у појединим областима општина имала максималан број поена, као што је транспарентни приказ реализације буџета где се објављује дневна реализација буџета у чему смо ми једина општина у Србији која то ради и наглашава се као пример добре праксе.

Транспарентност Србија је истраживање обавила прегледањем званичних интернет презентација градова, општина и градских општина, као и директним увидом, односно посетом свим услужним центрима и просторијама локалне управе. Трећа група извора су били одговори из самих јединица локалне самоуправе по захтевима (послато је 510 захтева) за приступ информацијама од јавног значаја. Четврта групу извора су подаци прибављени од других релевантних органа (Повереник за информације од јавног значаја, Агенција за борбу против корупције).