Srpska pravoslavna crkva obeležava Vaskrs, praznik nad praznicima koji simbolizuje pobedu života nad smrću. U sokobanjskom Hramu Preobraženja Gospodnjeg obeležavanje najvećeg hrišćanskog praznika počelo je ponoćnom liturgijom.
Danas vernici jedni duge pozdravljaju rečima „Hristos vaskrse” i „Vaistinu vaskrse”. To je običaj koji se zadržao više od dve hiljade godina kada je sledbenica Isusa Hrista Mapija Magdalena, posle Hristovog Vaznesenja, stigla u Rim i izašavši pred cara Tiberija, pozdravila ga rečima: „Hristos vaskrse!” i pružila mu na dar ofarbano jaje.
Radosnu vest da je Hristov grob prazan i da je on vaskrsao iz mrtvih, po jevanđeljima, vernicima je preneo arhangel Gavrilo.
„A posle subote, u svanuće prvog dana nedelje, dođe Marija Magdalena i druga Marija da pogledaju grob. I gle, zemljotres bi veliki, jer anđeo Gospodnji siđe s neba, pristupi, odvali kamen i seđaše na njemu. A lik mu je bio kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg. Od straha pred njim uzdrhtaše stražari i postaše kao mrtvi. Tada anđeo progovori ženama: Vi se ne bojte; znam naime da tražite Isusa raspetoga. Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što reče.”
Vaskrs je pokretni paznik, koji se uvek vezuje samo za nedelju i može pasti u razmaku od 35 dana, po novom kalendaru od 4. aprila do 8. maja.
Danas se završava i Veliki vaskršnji post, najduži i najznačajniji u pravoslavnoj veri, koji je počeo na Čisti ponedeljak, 18. marta.
Za praznik Vaskrsnuća Hristovog vezuju se mnogi lepi običaji, koji posebno vesele najmlađe. Po običaju na Veliku subotu farbaju se jaja, kao simbol obnavljanja prirode i života.
Crveno jaje simbolizuje Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, a to je ujedno i boja Vaskrsenja.
