У руднику „Соко”: Савремена опрема за већу безбедност

Друштво

Пословодство рудника „Соко”, осим што је уложило напоре на побољшању финансијских и пословних резултата, посебну пажњу поклања и условима рада. Нарочито безбедности запослених.

Директор рудника Драго Милинковић истиче значај диспечерског центра за праћење стања у јами и његову важност за безбедност рудара. Како објашњава, информације о свему што се дешава у јами рудника „Соко”, видљиво је преко диспечерског центра. Прате се гасно-вентилациони параметри, сви параметри у вези са одводњавањем, транспортом угља и много тога што се односи на производњу и спољни део сепарације угља, а омогућено је и праћење рада уређаја главног вентилатора и компресора.

– Диспечерски центар је жила куцавица рудника. Реч је о једној изузетно опремљеној просторији, објекту, одакле се прати све значајно са аспекта безбедности. Рудник је имао несрећу 98. године. Тада смо имали неки стари систем који нам није давао толико информација и нисмо били задовољни тиме. После смо купили нову опрему и заменили тај систем – наводи Милинковић.

По његовим речима, захваљујући овом систему могу ићи укорак са познатим европским рудницима у Словенији и Пољској.

– Имао сам прилику да обиђем те руднике и нисам видео ништа квалитетније него што смо ми то урадили у нашем центру. Наша опрема је чак боља и квалитетнија него што је у овим рудницима. То је битно, пре свега, са аспекта безбедности. Праћењем свих тих параметара тачно се ствара једна слика какво нам је стање у јами, да ли је безбедно или није безбедно за рад – појашњава.

Милинковић додаје и да су успоставили добру сарадњу са локалном самоуправом и као веома важан податак наводи да се о свим информацијама у вези са рудником јавност може упознати преко њиховог званичног веб сајта који пажљиво уређују.


Прва производна активност у руднику „Соко” започета је давне 1908. године. Експлоатационо поље захвата атаре села Читлук, Врело и околних насеља источно, североисточно и западно од села Читлук. Данас сокобањски рудник послује у оквиру Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља „Ресавица”.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × 5 =