Јуче је у Народној библиотеци „Стеван Сремацˮ у Сокобањи одржано једно интересантно предавање о отровним и неотровним змијама Србије. Предавање је отворила директорка Јелена Стојановић, која је посетиоцима представила предавача Милоша Имшировића, нашег суграђанина.
Присутни су на предавању које носи назив „Отровне и неотровне змије Србијеˮ имали прилику да се упознају са разним врстама које насељавају наше просторе. Било је говора о еволуционом настанку, о грађи отровног апарата, а у циљу приближавања биолошких и физиолошких карактеристика ових гмизаваца.
Како је Сокобања богата природом, самим тим је и станиште одређених врста. Како оних неотровних тако и отровних, тачније љутица.
– У Сокобањи од неотровних врста имамо више врста смука. Такође су присутне рибарица, белоушка и смукуља. Што се тиче отровница присутан је поскок. Кад је у питању шарка… У последњих седам година, обиласком терена, нисам их налазио. Разлог томе је и тај што поскок не иде у компетицију са шарком, не иде у симбиозу и преузео је доминацију над територијом – Каже Имшировић.
Рано пролеће је и време када змије постају активне. Мужијаци су ти који први излазе ради сперматогенезе или парења. Они су у ово време готово неприметни. Присутна је мимикрија. Боје су провидне. Кесе жућкасте боје и лако се стапају са природом.
– Треба водити рачуна и обратити пажњу. Оно што је веома битно рећи да у сусрету са змијом, поготово у ово време када оне излазе, потребно је имати адекватну одећу и обућу која покрива тело. Такође је пожељно имати и штап којим би лагано склонили змију. Ако се деси да вас уједе битно је препознати да ли је отровна или неотровна. Ако приметите рошчић на глави змије која вас је ујела, то је дефинитивно поскок. Немојте чекати јер чак и младунци садрже отров колико и одрасле јединке. Хитно се јавити лекару који ће вас преусмерити даље – каже Имшировић.
У Србији се може наћи десет врста змија од којих три чине отровнице. Поред отровница, поскока и шарке, присутан је и мистериозни шарган чији је отров слабији. Змије су иначе заштићене законом по европској регулативи.
Милош Имшировић из Сокобање студира биолигију и члан је Српског херпетолошког друштва „Милутин Радовановићˮ из Београда. Ово је његово прво предавање… А како каже… Љубав према биологији и овим животињама, гмизавцима, носи још од детињства.
