Juče je u Narodnoj biblioteci „Stevan Sremacˮ u Sokobanji održano jedno interesantno predavanje o otrovnim i neotrovnim zmijama Srbije. Predavanje je otvorila direktorka Jelena Stojanović, koja je posetiocima predstavila predavača Miloša Imširovića, našeg sugrađanina.
Prisutni su na predavanju koje nosi naziv „Otrovne i neotrovne zmije Srbijeˮ imali priliku da se upoznaju sa raznim vrstama koje naseljavaju naše prostore. Bilo je govora o evolucionom nastanku, o građi otrovnog aparata, a u cilju približavanja bioloških i fizioloških karakteristika ovih gmizavaca.
Kako je Sokobanja bogata prirodom, samim tim je i stanište određenih vrsta. Kako onih neotrovnih tako i otrovnih, tačnije ljutica.
– U Sokobanji od neotrovnih vrsta imamo više vrsta smuka. Takođe su prisutne ribarica, belouška i smukulja. Što se tiče otrovnica prisutan je poskok. Kad je u pitanju šarka… U poslednjih sedam godina, obilaskom terena, nisam ih nalazio. Razlog tome je i taj što poskok ne ide u kompeticiju sa šarkom, ne ide u simbiozu i preuzeo je dominaciju nad teritorijom – Kaže Imširović.
Rano proleće je i vreme kada zmije postaju aktivne. Mužijaci su ti koji prvi izlaze radi spermatogeneze ili parenja. Oni su u ovo vreme gotovo neprimetni. Prisutna je mimikrija. Boje su providne. Kese žućkaste boje i lako se stapaju sa prirodom.
– Treba voditi računa i obratiti pažnju. Ono što je veoma bitno reći da u susretu sa zmijom, pogotovo u ovo vreme kada one izlaze, potrebno je imati adekvatnu odeću i obuću koja pokriva telo. Takođe je poželjno imati i štap kojim bi lagano sklonili zmiju. Ako se desi da vas ujede bitno je prepoznati da li je otrovna ili neotrovna. Ako primetite roščić na glavi zmije koja vas je ujela, to je definitivno poskok. Nemojte čekati jer čak i mladunci sadrže otrov koliko i odrasle jedinke. Hitno se javiti lekaru koji će vas preusmeriti dalje – kaže Imširović.
U Srbiji se može naći deset vrsta zmija od kojih tri čine otrovnice. Pored otrovnica, poskoka i šarke, prisutan je i misteriozni šargan čiji je otrov slabiji. Zmije su inače zaštićene zakonom po evropskoj regulativi.
Miloš Imširović iz Sokobanje studira bioligiju i član je Srpskog herpetološkog društva „Milutin Radovanovićˮ iz Beograda. Ovo je njegovo prvo predavanje… A kako kaže… Ljubav prema biologiji i ovim životinjama, gmizavcima, nosi još od detinjstva.
