Образовање и запошљавање највећи проблеми Рома

Друштво

На стручном скупу “Јачање капацитета локалних медија за извештавање о Ромима и Ромкињама” Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине, говорио је о проблемима са којима се суочава ромска заједница Србије.

У овом тексту доносимо део Накићевог излагања који се односи на образовање и запошљавање Рома.

Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manje FOTO: CINK

“Ми смо као национална мањина специфични по много чему и спадамо у осетљиве друштвене групе. Живимо у свим деловима Србије, од Прешева и Бујановца па до Суботице и најдисперзивнија смо национална мањина. Проблеми са којима се Роми суочавају су егзистенцијалне природе јер велики број Рома живи испод линије сиромаштва, степен образовања Рома је изузетно низак, веома мали број Рома је запослен и живе у неусловним стамбеним објектима а животни век Рома је знатно краћи од републичког просека. Према неким статистичкИм подацима просечан животни век Рома је 49 година, док је републички просек 74 године”, каже Далибор Накић, додајући да су Роми веома често изложени  различитим видовима дискриминације.

“Што се тиче проблема они су јасно дефинисани у стратешком документу “Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године”. То је свеобухватан стратешки документ који се бави анализорм и мерама које треба предузети да би се положај Рома у Републици Србији унапредио, како би ромска заједница живела боље.

Статегија је донета 3. марта 2016. године. У оквиру стратегије дефинисане су приоритетне области, а то су образовање, запошљавање, становање, здравствена и социјална заштита. У свакој овој области су дефинисане и мере које треба држава да предузме како би се проблеми са којима се Роми суочавају на неки начин решили”, објашњава Далибор Накић и наставља.

“Главни проблем је, свакако, низак образовни ниво ромске заједнице у целини. Веома често се дешава да и поред актуелног Закона о основама система образовања и васпитања, по коме је основно образовање обавезно, ми још увек имамо један број ромске деце који је ван образовног система. Са друге стране, веома мали број ромске деце похађа припремни предшколски програм иако је и он однедавно по закону обавезан.

Деца која не похађају припремни предшколски програм када дођу у први разред су у самом старту у заостатку у односу на остале ученике, теже прате наставу и самим тим њихова постигнућа каскају у односу на постигнућа која остварују ученици из већинске популације. Из тих разлога она често губе мотивацију па се неретко дешава да напуштају основну школу, тако да је и не заврше. Велика је стопа осипања ромских ученика из образовног система, а са друге стране и она ромска деца која заврше основну школу њихова постигнућа, односно њихово знање је на веома ниском нивоу.

Проблеми ромске заједнице су веома комплексни и медјусобно се прожимају, тако да је за њихово решевање потребно је укључити све релевантне чиниоце и формирати један мултисекторски тим.

Рецимо, један прост пример: ученик не долази у школу, не прати наставу. Не долази у школу зато што је болестан, разболео се зато што живи у неусловним стамбеним условима, родитељи су му незапослени, немају средстава да му  купе, рецимо, кад прва киша падне обућу. Више од половине ученика не долази у школу јер родитељи немају средства за подмирење основних потреба деце, од одеће, школског прибора и свега оног што је потребно једном ученику да нормално похађа школу. С друге стране ту је веома присутна и дискриминација. Често их вршњаци избегавају, не друже се са њима и све то утиче да деца губе мотивацију и да касније напуштају школовање”, анализира стање Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине.

Образовање је уско повезано са запошљавањем.  Због незавршене школе конкурентност Рома на тржишту рада је знатно слабија и када нађу неки посао то су углавном послови који су слабо плаћени и нису за стално, најчешће сезонски послови.

Učesnici seminara “Jačanje kapaciteta lokalnih medija za izveštavanje o Romima i Romkinjama”

“Када је реч о запошљавању ту свакако треба рећи и да чак и они Роми који успеју да заврше високе школе веома тешко долазе до посла. Сви знамо да су времена тешка, али свакако да би држава требало да размотри одредјене афирмативне мере и у области запошљавања ромске заједнице и то најпре младих образованих Рома који су завршили високе школе како би они сутрадан били примери добре праксе за осталу децу, да се остали Роми угледају на њих и схвате да је образовање кључ који отвара врата некој срећнијој и сигурнијој будућности.

С друге стране, у много у случајева се дешава да Роми заврше високе школе, док ови други Роми почињу да раде, сакупљају секундарне сировине или раде неке друге послове и они зарадјују за живот и онда кажу “Шта ће ми школа. Ја зарадјујем, ја радим, а ти си завршио факултет и седиш кући или радиш у продавници за 25-30.000 динара, а ја одем и зарадим ту твоју плату за пет дана”. Тако да се и тиме морамо позабавити”, додаје Накић.

Председник Националног савета ромске националне мањине истиче и афирмативне мере које држава предузима да олакша живот Ромима.

“То су, пре свега, афирмативне мере уписа ромских ученика у средње школе. Ромски ученици када заврше осми разред на укупан број поена који освоје добијају још 30% у односу на разлику до 100 поена тако да уколико  ,рецимо, имају 80 поена укупно и на пријемном и на оном општем успеху од 5. до 8. разреда они на то добијају још 30% на ту разлику до 100 поена, разлика је 20 поена, 30% од тога им се додаје, тако да они добијају још 6 поена. То им заиста пуно значи да упишу жељену средњу школу и када дете упише школу коју је желело оно има много већу мотивацију да је заврши него када упише школу за коју нема афинитета и нешто што га толико и не интересује.

Изузетно се добро показала и мера стипендирања ромских средњошколаца. У прошлој години је подељено 1.207 стипендија ромским седњошколцима. Ове године очекујемо најмање 1.400 стипендија. То је са економског аспекта један огроман вид подршке ионако скромним буџетима ромским породица. Ако неко прима социјалну помоћ од 15.000 динара, а добије стипендију од 5.000 динара то је 30% увећања њиховог кућног буџета.

Ту су и афирмативне мере уписа на високошколске установе. Факултети имају квоту 1% од укупног броја студената да могу да определе за ученике ромске националности тако да  је то изузетно значајно. Тако ромски ученици добијају статус финасирања са буџета и то су одмах мањи трошкови за њихове породице. Самим тим они могу да упишу и жељени факултет, а могу да користе и услуге студентског дома, што им све  олакшава да издрже финасирање школовања а знамо да су у данашње време за школовање потребна значајна средства.

Образовање је препознато као најзначајнија област у којој треба деловати. Утисак је да се ниво образовања ромске популације полако али сигурно подиже. Наравно, то је процес који се не може преко ноћи променити, то је процес који мора да траје, али за сада иде у добром смеру”, закључује Далибор Накић, председник Националног савета ромске националне мањине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

18 + twelve =