Intezivno sušenje stabala bora na nekoliko lokacija u Sokobanji, među kojima su i izletište Borići i zaštićeno područje „Ripaljka”, koje je primećeno ove zime, najverovatnije je uzrokovano gljivicama, pokazuje preliminarni izveštaj koji je stigao sa Šumarskog fakulteta u Beogradu. Ozbiljnost situacije potvrdio je i jučerašnji sastanak koji je održan u opštinskoj zgradi na inicijativu Javnog preduzeća „Zelenilo” i Opštine Sokobanja. Razgovorima su prisustvovali i šefovi odborničkih grupa, predstavnici opštinske inspekcije, uprave, ekološkog društva i Srbijašume.
Pored pomenute dve lokacije, sušenje borova primećeno je u blizini stare škole. Zaposleni u „Zelenilu” uočili su promene na drveću prilikom redovnog održavanja izletišta i tokom februara i marta angažovali su Šumarski fakultet. Sa sva tri mesta uzeti su uzorci koji su poslati na analizu.
Najavljena seča suvih stabala
Preliminarni izveštaj sa Šumarskog fakulteta ukazao je na prisustvo bolesti bora koja je prouzrokovana gljivicama uz stres od suše i prisustvo insekata, upoznaje nas detaljnije sa problemom Bojan Todosijević, direktor Javnog preduzeća „Zelenilo” Sokobanja. On dodaje da će ispitivanja najverovatnije trajati do septembra, s obzirom da mora da prođe određeni ciklus. Međutim, zaposleni u preduzeću su zajedno sa osnivačem Opštinom Sokobanja, zbog ozbiljnosti situacije inicirali sastanak i zatražili pomoć od Srbijašume kako bi zajednički pokušali da na ovim lokacijama uspore bolest i da probaju da sačuvaju ove prostore. Nažalost, stabla koja su već suva moraće da budu, po preporuci, veoma brzo uklonjena.
– Već u sledećih nekoliko dana suva stabla ćemo morati da uklonimo. To je, pre svega, iz razloga preventive, odnosno što pre budu uklonjena suva stabla smanjuje se mogućnost proširenja bolesti. Što se tiče izletišta Borića, nosilac posla će biti Srbijašume s obzirom da se radi o prostoru kojim oni gazduju, mi ćemo tu biti saradnici, prostor kod stare škole ćemo raditi samostalno, a za prostor kod Spomenika prirode ‘Ripaljka’, pošto se radi o zaštićenom području, moraćemo da uključimo i Zavod za zaštitu prirode i Ministarstvo zaštite životne sredine s obzirom da su oni nadležni za taj prostor – navodi direktor „Zelenila”.
On dodaje da javnost mora biti biti upoznata sa tim da će na ovim lokalitetima u narednom periodu biti intenzivnih radova. Neka stabla su prilikom uzorkovanja već uklonjena, a neki delovi su sačuvani za potrebe daljih ispitivanja.
– Ostali su delovi koji su mamci na samom lokalitetu. Znači postavljeni su mamci da bi se brojnost populacije pratila. Meni se čini da je ovo za Sokobanju jako bitno, Borići sami po sebi predstavljaju ponudu Sokobanje i treba učiniti sve da budu sačuvani što je duže moguće – pojašnjava Todosijević.
Znaci bolesti primećeni i ranije
Borići se nalaze na području jedinice Ozren-Leskovik kojim gazduje Šumsko gazdinstvo Niš čiji je deo Šumska uprava Sokobanje. Još u jesen 2022. godine, prilikom redovne kontrole, zaposleni u Šumskom gazdinstvu Niš u ovom delu primetili su da se suše pojedina stabla belog i crnog bora.
– S obzirom na to da smo hteli da zaštitimo celu površinu Borića, mi smo izvršili doznaku tih suvih i polusuvih stabala, pozvali Republičkog šumarskog inspektora koji je nadležan za kontrolu grada i onda smo uradili izvođački i posekli ta stabla u zimu 2023. godine. Izvršili smo seču osam suvih stabala i jednog koje je pokazivalo neke znake sušenja. Obavestili smo Institut za šumarstvo koji je od Uprave za šume određen da kontroliše naš rad i zdravstveno stanje šuma. Poslali smo neke uzorke na institut i oni su ustanovili da je došlo do pojave određenih gljiva koje mogu da utiču na osipanje i crvenilo borovih četina i na sušenje što se sada kada smo dobili ovaj izveštaj sa Šumarskog fakulteta i poklapa sa njihovim izveštajem – kaže Tanja Radovanović, diplomirani inženjer šumarstva i samostalni referent za gajenje i zaštitu šuma u šumskom gazdinstvu Niš, koja je sastanku u Sokobanji prisustvovala zajedno sa zamenikom direktora i internim kontrolorom Šumskog gazdinstva Niš.
Naša sagovornica kaže da se kod nje tada javio strah da su stabla napadnuta gljivom Heterobasidion annosum, koja se širi preko korenovog sistema i koja može da uništi čitavo područje Borića. Prošle godine kada je izvršena seča stabala kaže da nije bilo pojave crvenila i bolesti na ostaloj većoj površini i da stanje nije bilo alarmantno.
– Svakako smo zbog zaštite postavili tri feromonske klopke u trougao, prema uputstvu, sa nekim seksualnim atraktantima koji privlače mužjake podkornjaka da bi smo zaštitili ta stabla jer može da se desi da oni, kao sekundarne štetočine, koje napadaju oslabela stabla, a mogu posle toga da se prebace i na zdrava, mogu i da unište i da izazovu dodatnu pojavu sušenja – dodaje ovaj stručnjak.
Po rečima naše sagovornice, to je urađeno prošle zime, a nakon jučerašnjeg obilaska Borića stručnjaci iz Niša mogli su da konstatuju da se stanje pogoršalo u odnosu na prethodnu godinu, kao i da je suša pogodovala fiziološkom slabljenju stabala. Oni su dodali da će zajedno sa „Zelenilom” i lokalnom samoupravom, a u skladu sa preporukama Šumarskog fakulteta, preduzeti dalje korake kako bi zaštitili Boriće.
Pošumljavanje Borića, započelo je sredinom 20. veka, a mesto je dobilo naziv po malim stablima bora. Dans je pored bora, ovde zastupljeni i američki jasen, gorski javor i kanadska topola.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević
