Сокобањчанин осмислио стазу за бициклизам и пешачење, дуга је 18.230 метара

Друштво

Значајне установе, објекти, излетишта, плаже и остале локације у Сокобањи све се нашло на туристичкој карти коју је направио Сокобањчанин Александар Милетић, по занимању програмер, али и заљубљеник у бициклизам. Посебно је на својој мапи назначио стазу дугу 18.230 метара, коју је назвао сокобањски маратон, а како каже намењена је за електро бајк, бицикле или пешачење.

Овај Сокобањчанин дуго је са својим колегама у бициклистичком клубу тражио ту стазу, покушавајући да направи једну ка Врмџи и према планини Ртањ, али истиче да је ова коју је случајно открио и која се нашла на његовој туристичкој мапи прави сокобањски маратон. Александрова стаза води од Старе воденице, преко Медника, Ковиљаче, Чуке, Борића до Врела, Лептерије, Поповице, Превалца, Средњег брда, Дрењара и Кршине, поред Градашнице и Моравице, са видиком на Озрен, Слемен, Девицу и Ртањ, кроз подножје Татумир-града и Сокограда.

– Ово је изазовна стаза, пре свега, за све људе који су заинтересовани за спорт и рекреацију. Стаза није тркачког карактера, то је рекреативна прича која може свакодневно да се обави. Дакле, није то догађај једном у години дана или пет година, дакле сваког дана можете да трчите, возите или ходате сокобањски маратон. Стаза је средње тежине, али је изазовна са прелепим погледом на околне планине нарочито на Озрен, Ртањ и Крстатац. Пролази кроз многа лепа и атрактивна места око Сокобање – каже нам Милетић, који је јуче своју мапу промовисао пред тридесетак Сокобањчана.

Поред значајних места, на полеђини карте нашао се и списак претежних делатности на територији општине где су наведени сви активни привредни субјекти по основи класификације Владе Србије из 2010. године.

– Урађена је и таблица конверзије слова азбуке, бројеви и обрнуто по законоправилу, протоколу Светога Саве и која се налази у његовом законоправилу, номоканону. То је моја идеја настала пре четири година. Читајући Милана Стеванчевића увидео сам да су наши користили, учили смо у школи римске бројеве, али никада нисмо учили старословенске бројеве, па кад имамо Вукову азбуку што не би и то могло да се примени. Ето то су наша слова, наши бројеви, наша култура и порекло тога је винчанско писмо. Ми смо народ са два писма која потичу из винчанске писмености – наводи Александар.

Он каже да даља реализација његове идеје зависи колико ће слуха окружење имати за њу, а ту пре свега мисли на подршку Општине и локалних привредника.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × four =