Značajne ustanove, objekti, izletišta, plaže i ostale lokacije u Sokobanji sve se našlo na turističkoj karti koju je napravio Sokobanjčanin Aleksandar Miletić, po zanimanju programer, ali i zaljubljenik u biciklizam. Posebno je na svojoj mapi naznačio stazu dugu 18.230 metara, koju je nazvao sokobanjski maraton, a kako kaže namenjena je za elektro bajk, bicikle ili pešačenje.
Ovaj Sokobanjčanin dugo je sa svojim kolegama u biciklističkom klubu tražio tu stazu, pokušavajući da napravi jednu ka Vrmdži i prema planini Rtanj, ali ističe da je ova koju je slučajno otkrio i koja se našla na njegovoj turističkoj mapi pravi sokobanjski maraton. Aleksandrova staza vodi od Stare vodenice, preko Mednika, Koviljače, Čuke, Borića do Vrela, Lepterije, Popovice, Prevalca, Srednjeg brda, Drenjara i Kršine, pored Gradašnice i Moravice, sa vidikom na Ozren, Slemen, Devicu i Rtanj, kroz podnožje Tatumir-grada i Sokograda.
– Ovo je izazovna staza, pre svega, za sve ljude koji su zainteresovani za sport i rekreaciju. Staza nije trkačkog karaktera, to je rekreativna priča koja može svakodnevno da se obavi. Dakle, nije to događaj jednom u godini dana ili pet godina, dakle svakog dana možete da trčite, vozite ili hodate sokobanjski maraton. Staza je srednje težine, ali je izazovna sa prelepim pogledom na okolne planine naročito na Ozren, Rtanj i Krstatac. Prolazi kroz mnoga lepa i atraktivna mesta oko Sokobanje – kaže nam Miletić, koji je juče svoju mapu promovisao pred tridesetak Sokobanjčana.
Pored značajnih mesta, na poleđini karte našao se i spisak pretežnih delatnosti na teritoriji opštine gde su navedeni svi aktivni privredni subjekti po osnovi klasifikacije Vlade Srbije iz 2010. godine.
– Urađena je i tablica konverzije slova azbuke, brojevi i obrnuto po zakonopravilu, protokolu Svetoga Save i koja se nalazi u njegovom zakonopravilu, nomokanonu. To je moja ideja nastala pre četiri godina. Čitajući Milana Stevančevića uvideo sam da su naši koristili, učili smo u školi rimske brojeve, ali nikada nismo učili staroslovenske brojeve, pa kad imamo Vukovu azbuku što ne bi i to moglo da se primeni. Eto to su naša slova, naši brojevi, naša kultura i poreklo toga je vinčansko pismo. Mi smo narod sa dva pisma koja potiču iz vinčanske pismenosti – navodi Aleksandar.
On kaže da dalja realizacija njegove ideje zavisi koliko će sluha okruženje imati za nju, a tu pre svega misli na podršku Opštine i lokalnih privrednika.
