Zaštita još jednog prirodnog dragulja u opštini Sokobanja i njegovo stavljanje u funkciju turizma na jedan organizovaniji način su motivi da se u narednom periodu i institucionalno reši položaj Sesalačke pećine. Javna rasprava o dokumentu, odnosno nacrtu zaštite pomenutog područja, koji je izradio Zavod za zaštitu prirode Niš okupila je, u petak 24. februara, predstavnike lokalne samouprave, Sokobanjskog ekološkog društva, Planinarskog društva „Oštra čukaˮ i ostale zainteresovane organizacije i pojedince.
Danko Jović, rukovodilac kancelarije u Nišu Zavoda za zaštitu prirode, je u izjavi za naš medij naglasio veliki značaj realizacije ovog projekta, kako za lokalno stanovništvo tako i za celu zajednicu. On je još i napomenuo da je dobar predlog da Turistička organizacija bude upravljač.
‒ Naravno, o tome će doneti odluku lokalna samouprava, ali ja pretpostavljam da u ovom momentu stvarno nemamo bolje ljude da budu upravljači. Prvo, neko će se zaposliti tu. Drugo, neko će konačno početi na pravi institucioni način da brine o pećini, da turistički valorizuje taj prostor, da dovodi turiste na pravi znalački način, kako bi se živi svet pećine što bolje sačuvao i za buduće generacije, a i za same turiste koji tu budu dolazili ‒ kaže Jović.
Po njemu najveći dobitnik je pećina, jer će konačno biti kontrolisan ulazak i u periodu kada slepi miševi dolaze, kada su tu porodiljske kolonije, tada će u tim delovima pećine biti apsolutno zabranjen ulazak, tako da će biti omogućeno vraćanje i povećanje brojnosti ovih strogo zaštićenih vrsta.
I Miodrag Nikolić, predsednik opštine Sokobanja, je saglasan o velikom značaju zaštite ove pećine i njenom stavljanju na mapu turističke ponude Sokobanje.
‒ Naravno to zahteva i određene radnje koje slede. Zaposliti ljude koji će održavati tu pećinu, zatim malo poraditi na osvetljenju koje trenutno postoji, ali možda treba popraviti put do same Sesalačke pećine i onda krenuti polako sa uređenjem i okoline same pećine ‒ ističe Nikolić.
Sesalačka pećina od Sokobanje je udaljena svega 19 kilometara. Smeštena je u selu Sesalac, po kome i nosi svoj naziv. Ukrašena je pećinskim nakitom: stalaktitima, stalagmitima, travertinskim kadama i tananim draperijama. Obiluje životinjskim i biljnim svetom, a stanište je i 10 vrsta slepih miševa, što, moglo bi se reći, čini trećinu od zabeleženih vrsta u Srbiji.
Posebno je interesantno što je u Sesalačkoj pećini pronađena i nova vrsta pseudoškorpije, koja je izuzetno značajna za nauku, kao nova i dosad neotkrivena vrsta. Kroz pećinu protiče Zarvina reka – ponornica, leva pritoka Sesalačke reke, koja se daljim tokom uliva u reku Moravicu.
Prvi put je davne 1895. godine, zabeležena u literaturi, od strane Jovana Cvijića, srpskog geografa, naučnika, profesora univerziteta i akademika, kao „Sesalačka pećuraˮ.
