Слика која се на празник рођења Светог Јована Крститеља, односно Ивањдана, могла видети на Ртњу, где је одржан централни програм 32. свечаности „Свети Јован Биљобер” показује да ова традиционална манифестација и даље у значајном броју окупља биљобере, љубитеље природе и планинаре из различитих крајева Србије, па и региона.
У подножју планине Ртањ, код Томићеве колибе, плели су се ивањдански венци од пољског цвећа у којима се уплићу кантарион за здравље, хајдучка трава, камилица, дивљи бели лук, а у народу је веровање да исплетен венац штити дом од зла и доноси благостање. Поставља се изнад улазних врата или на капију који се чува до наредног Ивањдана.
На Ртњу је и Драгана Матијашевић која долази из Врњачке Бање, која каже да није први пут на овој планини и да јој је ово трећи пут како долази на традиционалну бербу биља.
− Ова година је јако плодоносна због кише и општих климатских услова тако да има и кантариона. Хајдучка трава је прелепа и бујна, а у сличном стању су и вранилова трава љубичаста лепотица, ивањско цвеће, дивљи бели лук, мало украсних трава и вилинских ствари, смиље и ковиље. Све се спрема за венац, а остатак сушимо и потпомажемо се да прођемо зиму без обољења − каже ова учесница.
Међу гостима и учесницима био је фотограф из Загреба Јован Клиска који обилази и својом камером открива лепоте Србије. Он нам каже да је сазнао за овај празник и манифестацију на којој се бере цвеће и плету венци уз песму.
− Сјетио сам се Ханке Палдум и њене песме и стихова „Жељно чекам твоје писмо и надам се сваке ноћи, да ћеш једном изненада у загрљај мени доћи”.На Ртњу сам био три, четири пута, али увек тамо од Радгоста, Сусрети рода и та окупљања. Први пут сам са ове јужне стране и овде је јако лијепо − предочава нам овај регионални гост.
Међу окупљенима у подножју Ртања је и Наташа Јанковић, вршилац дужности директора Туристичке организације Сокобања, која нас информише да је успешно организован одлазак на Шиљак, највиши врх планине.
− За оне мало мање активне организовано је плетење венчића и сакупљање биља. Манифестација траје већ 32 године што јасно говори о томе какав значај има, јер се одржава сво ово време − истиче директорка Јанковић.
