Protekle nedelje na velikoj sceni Letnje pozornice „Vreloˮ održano je muzičko-poetsko veče „Od Lutajućih srca s ljubavljuˮ. Publika je imala priliku da te tople letnje večeri, 1. jula, uživa u onim romantičnim pesmama koje su obeležile jedno vreme. Muzika, pesma i poezija smenjivale su se uz zvuk žica na gitari, poznatu šansonu i glas naratora.
Prema rečima Spomenke Đokić, Lutajuća srca su nastala uz logorsku vatru na moru pre 52 godine.
– Tu su bile gitare. Prve simpatije i prve ljubavi. Kada smo se vratili u Niš dogovorili smo se Mika, Minja i ja da nastavimo i napravimo nešto ozbiljnije. Tada je nastala ta predivna balada ‘Još malo’. Kao rezultat te letnje avanture i zahvaljujući njoj Lutajuća srca su doživela sve lepote i vrhove koji mogu samo da se zamisle. Tom kompozicijom smo pobedili u Subotici i vinuli se u samu orbitu. Nakon toga su usledila velika interesovanja kompozitora i krenuli su da se ređaju hitovi Jefimija, Brod za sreću, Putnik, Tiše tiše itd. I gotovo da nije bilo kompozitora iz one naše eks Jugoslavije da nije neku kompoziciju posvetio nama.
Kada je u pitanju poetsko veče i sam koncert u Sokobanji ova dama kaže da je osećaj prelep bez obzira na broj ljudi koji je prisutan.
– Mi zaista pevamo zato što to volimo. Pevamo iz duše. Pevamo iz srca. I ovo je još jedan pokazatelj da ono što je dobro vredi i da ovi ljudi koji su došli večeras su ljudi koji poznaju dobru muziku i koji su željni da se podsete nekih lepih starih vremena i dobre stare muzike – kaže za naš portal Spomenka Đokić.
Vladimir Crnomarković, likovni umetnik i muzičar, poznat je sokobanjskoj publici. Dugi niz godina imali smo priliku da ga slušamo na Svetosavskim akademijama i da uživamo u njegovim slikama. A ove večeri uz zvuk gitare i pesmu.
– Sokobanju jako dobro poznajem i uvek se prijatno osećam. U muzičke vode ozbiljnije sam uplovio sa mojim pokojnim kumom Jugom sa kojim sam nastupao i ovde u Sokobanji. Imali smo i nekoliko značajnih koncerata u Niškom pozorištu, u beogradskom Narodnom pozorištu. Osvajali smo i neke nagrade na akustičarskim festivalima. Nakon toga, nekako spontano počeo sam da sarađujem sa ‘Lutajućim srcima’. Saradnja je počela i ona traje već 22 godine. Na koncertima nas prijatno iznenade mladi koji znaju i pevaju te pesme i traže, verovatno zasićeni kakofonijom zvukova danas koja postoji na muzičkoj sceni, pa im prija nešto malo laganije i drugačije.
Prema rečima Miloša Paovića, domaćina večeri, ova ideja i saradnja između „Lutajućih srcaˮ i njega rodila se pre nekoliko meseci.
– Napravili smo jedan muzičko-poetski program, sačinjen od pesama ‘Lutajućih srca’, nekih pesama koje mi volimo, a koje su izvodili prijatelji ‘Lutajućih srca’ i nešto poezije koju ja volim da govorim i koja se nekako uklapa u tu neku romantiku i taj neki stil koji smo pokušali da nekako bacimo na scenu. Videli smo da se publici to sviđa. Nastupali smo nekoliko puta u Nišu, Leskovcu i u okruženju i dobili poziv da gostujemo ovde u Sokobanji na velikoj sceni. Moram da kažem, verovatno najlepšoj sceni, u Srbiji sigurno. I ja se nadam da je publika uživala u pesmama i nešto malo poezije, kao i atmosferi koju smo uspeli da uz njihovu pomoć napravimo.
