Протекле недеље на великој сцени Летње позорнице „Врелоˮ одржано је музичко-поетско вече „Од Лутајућих срца с љубављуˮ. Публика је имала прилику да те топле летње вечери, 1. јула, ужива у оним романтичним песмама које су обележиле једно време. Музика, песма и поезија смењивале су се уз звук жица на гитари, познату шансону и глас наратора.
Према речима Споменке Ђокић, Лутајућа срца су настала уз логорску ватру на мору пре 52 године.
– Ту су биле гитаре. Прве симпатије и прве љубави. Када смо се вратили у Ниш договорили смо се Мика, Миња и ја да наставимо и направимо нешто озбиљније. Тада је настала та предивна балада ‘Још мало’. Као резултат те летње авантуре и захваљујући њој Лутајућа срца су доживела све лепоте и врхове који могу само да се замисле. Том композицијом смо победили у Суботици и винули се у саму орбиту. Након тога су уследила велика интересовања композитора и кренули су да се ређају хитови Јефимија, Брод за срећу, Путник, Тише тише итд. И готово да није било композитора из оне наше екс Југославије да није неку композицију посветио нама.
Када је у питању поетско вече и сам концерт у Сокобањи ова дама каже да је осећај прелеп без обзира на број људи који је присутан.
– Ми заиста певамо зато што то волимо. Певамо из душе. Певамо из срца. И ово је још један показатељ да оно што је добро вреди и да ови људи који су дошли вечерас су људи који познају добру музику и који су жељни да се подсете неких лепих старих времена и добре старе музике – каже за наш портал Споменка Ђокић.
Владимир Црномарковић, ликовни уметник и музичар, познат је сокобањској публици. Дуги низ година имали смо прилику да га слушамо на Светосавским академијама и да уживамо у његовим сликама. А ове вечери уз звук гитаре и песму.
– Сокобању јако добро познајем и увек се пријатно осећам. У музичке воде озбиљније сам упловио са мојим покојним кумом Југом са којим сам наступао и овде у Сокобањи. Имали смо и неколико значајних концерата у Нишком позоришту, у београдском Народном позоришту. Освајали смо и неке награде на акустичарским фестивалима. Након тога, некако спонтано почео сам да сарађујем са ‘Лутајућим срцима’. Сарадња је почела и она траје већ 22 године. На концертима нас пријатно изненаде млади који знају и певају те песме и траже, вероватно засићени какофонијом звукова данас која постоји на музичкој сцени, па им прија нешто мало лаганије и другачије.
Према речима Милоша Паовића, домаћина вечери, ова идеја и сарадња између „Лутајућих срцаˮ и њега родила се пре неколико месеци.
– Направили смо један музичко-поетски програм, сачињен од песама ‘Лутајућих срца’, неких песама које ми волимо, а које су изводили пријатељи ‘Лутајућих срца’ и нешто поезије коју ја волим да говорим и која се некако уклапа у ту неку романтику и тај неки стил који смо покушали да некако бацимо на сцену. Видели смо да се публици то свиђа. Наступали смо неколико пута у Нишу, Лесковцу и у окружењу и добили позив да гостујемо овде у Сокобањи на великој сцени. Морам да кажем, вероватно најлепшој сцени, у Србији сигурно. И ја се надам да је публика уживала у песмама и нешто мало поезије, као и атмосфери коју смо успели да уз њихову помоћ направимо.
