Група од шеснаесторо сокобањских ђака вратила се са двонедељне праксе у Бечу, где су боравили у оквиру Еразмус плус програма. Пуни утисака, нових знања и познанстава поново су сели у своје школске клупе, сагласни да ће им ово путовање много значити и у настави, али и касније у послу.
Будући физиотерапеути, трговци и кувари праксу су обављали у старачком дому, на рецепцији и у кухињи једног бечког хотела. Маризела Ђорђевић из Сокобање, будући кувар, у престоници Аустрије са својим другарима имала је прилику да припрема чувену бечку шницлу, али и популарну Захер торту.
– Зачини и састојци су исти као код нас, само се храна припрема на другачији начин. Били смо на пракси у ресторану у коме смо вечерали ‘Gasthaus Krapf’. Људи су тамо јако пријатни, има доста Срба, Босанаца и Хрвата. Једна Српкиња која тамо ради нам је помагала око превода, али смо причали и енглески са конобарицом која учи и српски језик – прича нам ова ученица.
Слично, позитивно искуство, понела је и Вања Савић, будући туристички техничар, која каже да им је посебно значило што су сви били љубазни и спремни да им помогну.
– Обављали смо стручну праксу у хотелу ‘Orangerie’. Требало нам је двадесетак минута да стигнемо до хотела. У хотелу смо били подељени у две групе. Прва група је радила прве две недеље на рецепцији а друга је помагала око кухиње, па смо се ротирали на недељу дана. Сви људи тамо, запослени трудили су се да причају српски језик. Научили смо много различитих ствари које нисмо могли да видимо овде. Одушевљени смо Бечом, градом, архитектуром – преноси нам део својих утисака.
Осим што им је ово путовање био професионални изазов, ђаци сокобањске средње школе имали су прилику да упознају знаменитости једне од најпознатијих европских престоница и да разговарају са сународницима из дијаспоре.
– Били смо смештени у институту ‘Haus der Barmherzigkeit’. Ментори су били одлични, пријатељски настројени, знали су да нам то знање пренесу како треба. Превоз до праксе није био кратак требало нам је педесетак минута, али сама пракса је била одлична. Било је доста Срба, Хрвата, Босанаца, људи из нашег краја, а са њима смо доста причали, упознали се и чули смо њихове приче о животу у Бечу. Причали су да је због новца тамо бољи живот, али да им је ипак боље када се врате код нас – каже ученик Павле Митковић Ристић из Књажевца, будући физиотерапеутски техничар.
На овом путовању ђаци су имали прилику да у оквиру своје струке виде оно са чиме немају прилику да се сусретну у Сокобањи, каже један од двоје ментора на овом путовању, наставник Милан Гавриловић.
– Физиотерапеути су били у старачким домовима, где су се поједини ученици сусрели са рехабилитацијом тежих пацијената и неким новим видом праксе где су више користили кинези терапију. Кувари су били у ресторану у коме смо ми имали свакодневно вечеру. Кад одемо на вечеру цела група, ту се одмах видело да су успоставили добру комуникацију са колегама. Туристички техничари су били у хотелу. Чак и то што није баш део њихове струке они су прихватали без проблема. Буквално ни један проблем нисмо имали за ових 14 дана. Једно лепо и ново искуство – каже наставник Гавриловић.
Његова колегиница, наставница Биљана Младеновић посебно је одушевљена сналажљивошћу деце, која иако потичу из мале средине, како каже, нису имала проблем да се оријентишу у метрополи.
– Неки ученици су морали да промене и три врсте превоза и да ускладе и свој полазак и свој повратак у смештај и то је функционисало савршено. Колега и ја смо понекад и погрешили, међутим они су савршени. Први дан жене из агенције које су нас дочекале рекле су да ми не идемо са њима, да сами иду и сами се враћају. Изненађена сам њиховом информисаношћу и њиховом способношћу да се прилагоде. Били су пуни жеље за истраживањем, за тражењем по интернету шта можемо да обиђемо. Обишли смо Шенбрун, то је било организовано преко пројекта, а онда смо ми у нашој режији посетили природњачки музеј и сам тај централни део. Стварно сам уживала са њима јер овде у школи нама делује да су они незаинтересовани, да је њихов дан везан за интернет, за инстаграм и те њихове друштвене мреже, међутим то уопште није тако – каже наставница Биљана Младеновић.
Ово стручно путовање је, по речима наставника и руководство школе, испунило и надмашило њихова очекивања. Директорка школе „Бранислав Нушићˮ Ана Милићевић каже да су се деца одлично снашла и да ће установа наставити да аплицира за сличен пројекте.
– Деца су боравила у једном граду који потпуно другачије функционише од средине у којој они живе. Сигурна сам да ће у наредном периоду они те своје утиске пренети кроз неке организоване радионице и својим вршњацима како у школи тако и у суседним школама са којима сарађујемо, или можда већ на неким другим местима – рекла је директорка.
Сокобањски ђаци већ су имали прилику да преко овог програма двонедељну стручну праксу обављају у Италији.
