Матуранти Сокобање поново плесали након три године паузе

Друштво

Након три године паузе сокобањски матуранти су поново протеклог петка плесали уз музику Јохана Штрауса. Матуранти сокобањске средње школе у центру Сокобање испред Милошевог конака заједно са својим професорима, родитељима и другарима, најпре су минутом ћутања и пуштањем белих балона одали почаст страдалима у две трагедије које су недавно задесиле Србију.

Пре почетка плеса председник Миодраг Николић је у име општине Сокобања поздравио све матуранте и пожелео им много среће у даљем животу.

− Желим и да вам кажем да ће уколико се одлучите да наставите са школовањем и факултетски образујете, општина бити уз вас и стипендирати вас. Уколико се одлучите да останете овде заснујете породицу, започнете сопствени бизнис или одлучитe да радите у јавном сектору, такође је ту општина за вас − рекао је Николић.

Тачно у 12 сати сокобањски матуранти заплесали су кадрил заједно са својим вршњацима из Србијеи читаве Европе. Манифестација под називом Матурантски Плес у Србији је почела 2005. године а први град који се прикључио овом пројекту Плесног Савеза Словеније био је град Краљево, највећом заслугом њиховог братског града Марибора. После Краљева 2006. год. прикључио се и Ниш, од 2007. год. и многи други градови. Музика је емитована преко сателитског радија а матуранте који су плесали у градовима и општинама са територије бивше СФРЈ поздравио је водитељ из Словеније.

Војкан Здравковић професор физике и разредни старешина четврте године туристичког смера, каже да су матуранти овај плес припремали са својим професорима физичког васпитања Дејаном Милисављевићем и Сашом Живуловићем, једно десет дана и да су сви били срећни што је ове године, након паузе настављена ова манифестација. Здравковић је уједно свим матурантима, за које каже да су израсли у дивне људе, пожелео много успеха у даљем школовању и животу.

Већ по традицији након одиграног кадрила, матуранти са својим професорима одиграли су и неколико кола.

1 thoughts on “Матуранти Сокобање поново плесали након три године паузе

  1. Ovo je predivno, primer srece, zadovoljstva i u svakom ljudskom bicu budi najpozitivnije emocije. Gde bi nam bio kraj da je vise ovakvih trenutaka. Svi mi stariji bi imali sta da naucimo od ove nase omladine. Tu prvenstveno mislim da se ne psujemo ne mrzimo jedni druge i da umesto tih niskih osecanja propagiramo ljudskost i dobrotu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one + 14 =