Nakon tri godine pauze sokobanjski maturanti su ponovo proteklog petka plesali uz muziku Johana Štrausa. Maturanti sokobanjske srednje škole u centru Sokobanje ispred Miloševog konaka zajedno sa svojim profesorima, roditeljima i drugarima, najpre su minutom ćutanja i puštanjem belih balona odali počast stradalima u dve tragedije koje su nedavno zadesile Srbiju.
Pre početka plesa predsednik Miodrag Nikolić je u ime opštine Sokobanja pozdravio sve maturante i poželeo im mnogo sreće u daljem životu.
− Želim i da vam kažem da će ukoliko se odlučite da nastavite sa školovanjem i fakultetski obrazujete, opština biti uz vas i stipendirati vas. Ukoliko se odlučite da ostanete ovde zasnujete porodicu, započnete sopstveni biznis ili odlučite da radite u javnom sektoru, takođe je tu opština za vas − rekao je Nikolić.
Tačno u 12 sati sokobanjski maturanti zaplesali su kadril zajedno sa svojim vršnjacima iz Srbijei čitave Evrope. Manifestacija pod nazivom Maturantski Ples u Srbiji je počela 2005. godine a prvi grad koji se priključio ovom projektu Plesnog Saveza Slovenije bio je grad Kraljevo, najvećom zaslugom njihovog bratskog grada Maribora. Posle Kraljeva 2006. god. priključio se i Niš, od 2007. god. i mnogi drugi gradovi. Muzika je emitovana preko satelitskog radija a maturante koji su plesali u gradovima i opštinama sa teritorije bivše SFRJ pozdravio je voditelj iz Slovenije.
Vojkan Zdravković profesor fizike i razredni starešina četvrte godine turističkog smera, kaže da su maturanti ovaj ples pripremali sa svojim profesorima fizičkog vaspitanja Dejanom Milisavljevićem i Sašom Živulovićem, jedno deset dana i da su svi bili srećni što je ove godine, nakon pauze nastavljena ova manifestacija. Zdravković je ujedno svim maturantima, za koje kaže da su izrasli u divne ljude, poželeo mnogo uspeha u daljem školovanju i životu.
Već po tradiciji nakon odigranog kadrila, maturanti sa svojim profesorima odigrali su i nekoliko kola.
Ovo je predivno, primer srece, zadovoljstva i u svakom ljudskom bicu budi najpozitivnije emocije. Gde bi nam bio kraj da je vise ovakvih trenutaka. Svi mi stariji bi imali sta da naucimo od ove nase omladine. Tu prvenstveno mislim da se ne psujemo ne mrzimo jedni druge i da umesto tih niskih osecanja propagiramo ljudskost i dobrotu.