Ljubivoje Ršumović − Malo ima smeha. Malo ima tuge. Šta da radimo, takav je život.

Društvo Kultura

„Fazoni i fore”, „Dvogled”, „Hiljadu zašto”- Televizija. „Utorak veče – ma šta mi reče”, „Subotom u dva”, „Veseli utorak” − Radio. I preko devedeset knjiga napisanih uglavnom za decu. Ali ima i za odrasle. Sve su to dela Ljubivoja Ršumovića, srpskog književnika i pesnika, na kojima su rasla, kako i mala, tako i velika deca sa naših Balkanskih prostora.

Ovaj istaknuti književnik i pisac boravio je proteklog vikenda u Sokobanji. Družio se sa decom i pričao svoje pesme na „Drugom dečijem pesničkom maratonu”, koji je organizovan od strane Udruženja književnika „Stojan živadinović”, Osnovne škole „Mitropolit Mihailo” i Narodne biblioteke „Stevan Sremac”.

Iskoristili smo ovu priliku njegove posete da saznamo kakvo je njegovo mišljenje o odzivu dece poeziji u ovo vreme poplave MAS kulture.

− Ja sam pokušao da omasovim tu vrstu kulture. Da nagovorim, pripitomim mlade ljude da se bave literaturom. Da smišljaju ili da zamole majku i oca da im pomognu. Ili da zamole učitelja ili nastavnika da im pogleda to. A sve razmišljajući o svom detinjstvu, kako sam ja počeo i kako sam već u trećem razredu dobio od Pionirskih novina iz Beograda nagradu, pretplatu za list i jednu grafitnu olovku sa gumicom, u to vreme. Tu gumicu i tu olovku poslao mi je Duško Radović lično. Tada je on primljen u Pionirske novine u Beogradu. To mi je on posle pričao, posle mnogo godina, kada smo se već počeli družiti u Radio Televiziji − rekao je Ršumović.

Ovo nije prva poseta ovog pisca Sokobanji. Ovde je dolazio ranije sa Dobricom Erićem, književnikom, pesnikom, proznim i dramskim piscem koga Sokobanja pamti.

− Dobrica je imao u to vreme imao neki Kart blanš (Carte blanche), u Sokobanji. Dolazio je stalno. Znam, i kad nisam ja išao sa njim, on se hvalio da se proveo u Sokobanji lepo, nagovarajući me da dođem u Sokobanju. I evo došao sam posle dvadeset godina – dodao je Ršumović.

Pisac se osvrnio i na dug period trajanja na pesničkoj sceni, a pitali smo ga kako to izgleda biti omiljen, ne samo deci, već i generacijama. Sa osmehom nam je odgovorio da “To vi siledžije sedme sile mislite da je slava velika privilegija i tako.To je i neka vrsta gnjavaže,da me ne čuju moji fanovi i obožavaoci”, pozdravljajući ih rukom kroz objektiv kamere.

− Čovek mora da vodi računa o nekoj vrsti prave mere,kao što je sve ono što je previše i što postane u jednom trenutku dosadno i neprijatno i nepoželjno u krajnjoj liniji. jZato što, slavne ličnosti, pričali su mi i pevači i Bora Đorđević i drugi, citirajući ih…“Najgore mi je bre da moram ja da razmišljam kako ja izgledam tim ljudima”. Kaže.“A nemam trenutno. Ucirko sam se malo, nemam uopšte ogledalo da se pogledam na šta ličim pred tim kamerama”. Mislim, to je muka svakodnevna − objašnjava Ršumović jedan segment slave.

Sa pesnikom smo se osvrnuli i na to koliko se ukus najmlađe publike menjao sa godinama.

− Evo, ja sam večeras gledao, kada je ta mlada publika ušla u salu, svi su imali telefone u rukama. Al, kad smo počeli, čak kad su počeli slušati svoje drugare kako recituju svoje pesme, pa onda, baš sam gledao, da li će neko to da drži kad ja budem recitvao svoje pesme. Niko nije. Znači da je, kako da kažem, pažnja prosto skrenuta večeras na pesme, na poeziju. Sad, to je dobro, nije dobro. Lepo je u stvari. Malo ima smeha, malo ima tuge. Šta da radimo takav je život – ovim rečima završava intervju Ljubivoje Ršumović, dečiji pesnik i književnik.

Mali intervju sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem možete pogledati u video prilogu ispod.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

17 − 4 =