И Сокобањци обележавају Видовдан и сећају се славне историје

Друштво

Један од највећих српских празника, Видовдан сутра ће бити обележен и у Сокобањи. Након краће паузе изазване епидемијом корона вируса Сокобањци настављају обележавање овог значајног датума у државном календару. Представници организација и грађани окупиће се испред Споменика палим јунацима у ратовима 1912-1919. године, код Милошевог конака у центру града, где ће од 10 часова програм обележавања отпочети поменом палим ратницима који ће служити сокобањско свештенство.

Обележавање Видовдана организује Општински одбор Савеза удружења потомака ратника 1912-1920. године у складу са програмом активности савеза.

– Доћи ће представници других борачких организација, Скупштине општине, странака, а надамо се и великом броју грађана Сокобање и њених гостију. Општинска организација постоји 21 годину. Ми смо то редовно обележавали, не само Видовдан него и све остале значајне датуме из историје Сокобање и сокобањског краја – каже Зоран Шујица, председник Општинске организације Савеза потомака ратника Србије 1912-1920.

Он подсећа да су пре четири године престали да обележавају 28. јун из објективних и субјективних разлога и изражава наду да ће представници одбора Савеза у Сокобањи наставити традицију да се на Видовдан окупљају и сећају славних предака.

– Ево сада поново настављамо да то обележавамо и надамо се да ће то и даље бити традиционално. Ипак су то значајни датуми у историји Србије и српског народа, а и због млађих генерација – додаје Шујица.

Као државни празник Видовдан се обележава у спомен на Косовску битку која се одиграла тог дана 1389. године и представља сећање на погинуле у свим ратовима. У сукобу са османском војском пострадао је и српски кнез Лазар Хребељановић, а овај датум од почетка 20. века у црвеном календару обележен је црвеним словом као празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих мученика српских. По свеопштем народном и древном предању, Светом кнезу Лазару пред ову битку јавио се Анђео Господњи и питао га којем се жели приволети царству, земаљском или Небеском. „Ако ћу се приволети царству земаљскоме, оно је за малена, тренутно и пролазно, а Небеско Царство је увек и довека”, одговорио је кнез.

У архаичној верзији Видовдан потиче од словенског бога Световида и за тај дан везују се бројни народни обичаји.

Текст: К. Ђ; Ј. Р.

Фото: К. Ђ.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nine − 3 =