Сокобања је данас центар српске традиције и рај за гурмане. Готово да нема старог домаћег јела које се није нашло на неком од уредно постављених штандова, уз рукотворине које су вредне руке српских домаћица кројиле и плеле некада, а сада се преносе с генерације на генерацију, како би једно време отргле од заборава.
Колико је богата наша национлна кухиња, али и гастрономија сокобањског краја, још једном је потврдила манифестација „Златне рукеˮ, која се ове године оджава 42. пут. Мириси лепо декорисаних јела маме посетиоце још од јутарњих сати, а прилику да нешто пазаре имаће данас до 19 часова.
На штанду Александре Радосављевић из Врмџе пажњу привлаче многа стара јела, поховане коприве, сармице у виновом листу, посне паприке, вргањи, чалма, кравајчићи са разним надевима, зељаник, тиквеник, суви колачи и шљиве са пиринчем.
Сва ова храна је у понуди етно домаћинства породице Радосављевић, а Александра каже да су гости одушевљени, а она поносна што негује рецепте старе више од сто година.
– Припрему старих јела сам научила од баке и мајке, оне су мени пренеле старе рецепте, а ја ћу сутрадан пренети ћерки, која ми већ помаже – каже вредна домаћица.
Први пут на манифестацији учествује Александра Ивковић, сокобањска снајка пореклом из Сврљига, удата у Мужинцу. На њеном штанду је и чувени сврљишки белмуж, које наша саговорница, уз цицвару и пивчиће, сматра најтрадиционалнији.
– Белмуж потиче из Сврљига прави се од овчијег сира и пројног брашна и поносим се њиме јер сам из тог краја – каже Андријана, на чијем штанду поглед маме и свињске пихтије, трљаница, домаћи ајвар, разноразне посластице, али и суво месо и сланина.
У мноштву ђаконија су и традиционална јела из пиротског краја и Старе планине. Сузана Бошковић из „Удружења жена „Вредне рукеˮ из Пирота каже да на манифестацији учествује више од десет година. Овога пута припремила је старинске торте са домаћим воћем, пасуљ са сушеним вргањима, сукане пите, слатка, качамак са чварцима и козијим сиром и неизбежно цеђено кисело млеко са паприком.
– Пиротска и сокобањска кухиња јесу сличне, али Ртањ носи друго биље и традицију кувања. Учествујем на свим манифестацијама овог типа и свака част организаторима – поручује Сузана.
Међу учесницима 42. Сабора је и Зорица Ласнић из Етно уметничког клуба „Черенскиˮ из Баљевца на Ибру, које је прошле године награђено за постављање Немањићке трпезе.
– Данас представљамо сувенире и две поле од којих се некада ткао ћилим. То је веома стар експонат из нашег краја. У области веза имамо пун бод с флоралним мотивима, који се везује за причу о Јелени Анжујској. Она је имала домаћинску школу и припремала је девојке за кућне послове. Ту је и покосница, симбол вере и традиције нашег немањичког краја – истиче Зорица.
На данашњем Сабору учествује преко сто излагача широм Србије. Неки од њих такмичиће се у припреми старих јела, домаћој радиности и очувању традиционалних заната. Без обзира на исход такмичења, сви учесници су победници јер чувају српску традицију и тиме доприносе очувању националног идентитета.
