Jedan od najvećih srpskih praznika, Vidovdan sutra će biti obeležen i u Sokobanji. Nakon kraće pauze izazvane epidemijom korona virusa Sokobanjci nastavljaju obeležavanje ovog značajnog datuma u državnom kalendaru. Predstavnici organizacija i građani okupiće se ispred Spomenika palim junacima u ratovima 1912-1919. godine, kod Miloševog konaka u centru grada, gde će od 10 časova program obeležavanja otpočeti pomenom palim ratnicima koji će služiti sokobanjsko sveštenstvo.
Obeležavanje Vidovdana organizuje Opštinski odbor Saveza udruženja potomaka ratnika 1912-1920. godine u skladu sa programom aktivnosti saveza.
– Doći će predstavnici drugih boračkih organizacija, Skupštine opštine, stranaka, a nadamo se i velikom broju građana Sokobanje i njenih gostiju. Opštinska organizacija postoji 21 godinu. Mi smo to redovno obeležavali, ne samo Vidovdan nego i sve ostale značajne datume iz istorije Sokobanje i sokobanjskog kraja – kaže Zoran Šujica, predsednik Opštinske organizacije Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920.
On podseća da su pre četiri godine prestali da obeležavaju 28. jun iz objektivnih i subjektivnih razloga i izražava nadu da će predstavnici odbora Saveza u Sokobanji nastaviti tradiciju da se na Vidovdan okupljaju i sećaju slavnih predaka.
– Evo sada ponovo nastavljamo da to obeležavamo i nadamo se da će to i dalje biti tradicionalno. Ipak su to značajni datumi u istoriji Srbije i srpskog naroda, a i zbog mlađih generacija – dodaje Šujica.
Kao državni praznik Vidovdan se obeležava u spomen na Kosovsku bitku koja se odigrala tog dana 1389. godine i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. U sukobu sa osmanskom vojskom postradao je i srpski knez Lazar Hrebeljanović, a ovaj datum od početka 20. veka u crvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom kao praznik Svetog mučenika Kneza Lazara i Svetih mučenika srpskih. Po sveopštem narodnom i drevnom predanju, Svetom knezu Lazaru pred ovu bitku javio se Anđeo Gospodnji i pitao ga kojem se želi privoleti carstvu, zemaljskom ili Nebeskom. „Ako ću se privoleti carstvu zemaljskome, ono je za malena, trenutno i prolazno, a Nebesko Carstvo je uvek i doveka”, odgovorio je knez.
U arhaičnoj verziji Vidovdan potiče od slovenskog boga Svetovida i za taj dan vezuju se brojni narodni običaji.
Tekst: K. Đ; J. R.
Foto: K. Đ.
