Danas se navršava tačno 75 godina otkako je jedno od najvećih prirodnih blaga Sokobanje, vodopad Ripaljka postao spomenik prirode nakon što je rešenjem tadašnje FNRJ stavljen pod zaštitu države. Tog 11. aprila 1949. godine prvi put u Srbiji je jedno područje dobilo status zaštićenog prirodnog dobra. Ovaj datum se od 2009. godine obeležava i kao Dan zaštite prirode.
Tim povodom Javno preduzeće „Zelenilo”, kome je pre osam godina Ripaljka poverena na čuvanje, danas je organizovalo akciju čišćenja prostora oko vodopada.
– Ripaljka obuhvata površinu od 6,82 hektara i nalazi se na pet kilometara od Sokobanje. Ustanovljen je drugi stepen zaštite ovog područja, a preduzeće svake godine pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite životne sredine obezbeđuje zaštitu, očuvanje i unapređenje zatečenog stanja, kao i uređenje samog izletišta. Prevashodno se trudimo da zaštitimo te geomorfolške karakteristike po kojima je i Ripaljka svojevrstan raritet na ovom delu Balkana – objašnjava Jelena Miković iz JP „Zelenilo”.
Da je Ripaljka zajedničko bogatstvo svih, pokazuje i primer kojem smo danas svedočili nedaleko od vodopada. Turista iz Beograda raščišćavao je teren sakupljajući stare grane.
– Dolazim sa suprugom, unucima i decom često u Sokobanju i oduševljeni smo. Zapazio sam da može da bude malo urednije, bar ovi vodotokovi oko Ripaljke, pa sam odluči da sredim ovaj deo uzvodno od Velike Ripaljke do mosta i od mosta. Do mosta sam skupio pored same rečice, a od mosta sam bacio grane tamo iza onog jednog drveta – kaže nam i dodaje da je drvo prekupata samog vodopada pravo čudo prirode.
Ni stariji bračni par, takođe iz prestonice, nije skrivao svoje oduševljenje ovim draguljem i darom prirode. Dok voda žubori pričaju nam kako za desetak godina, koliko dolaze u Sokobanju, nisu propustili priliku da posete Ripaljku. Saglasni su da lepotica podno Ozrena obiluje prirodnim lepotama i da bi u nju država trebalo više da ulaže.
– Ovde možemo da šetamo kilometrima, 10, 20 kilometara svaki dan, što i činimo, tako da obožavamo Sokobanju i dok budemo mogli mi ćemo dolaziti – poručuju uz osmeh.
Država „umešala prste” i sačuvala prirodno blago
Ko zna kako bi jedna od najvećih prirodnih atrakcija Sokobanje izgledala danas da se nije umešala država. Davne 1947. godine na ovom prostoru započeta je izgradnja hidrocentrale, kako bi se tadašnji sanatorijum, a i sama Sokobanja snabdevali strujom. Isporuka električne energije počela je dve godine kasnije, ali nije dugo trajala.
Izgradnja hidrocentrale nije se dopala tadašnjim vlastima u Jugoslaviji i stručnim ljudima iz Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti. Ubrzo su doneli rešenje o zaštiti Velike Ripljke koja se nalazila na državnom zemljištu pod nadležnosti šumskog gazdinstva u Aleksincu i Male Ripaljke na imanju Sanatorijum Ozren, kako bi se sačuvala ova naučna i prirodna retkost u zemlji. Da je hiderocentrala bila loša ideja pokazuje i podatak o dobijenoj količini energije od svega 2kw, pa je kalorična centrala Sanatorijuma i pored hidrocentrale morala da radi svakodnevno.
Odlučeno je i da Uprava Sanatorijuma Ozren koja je izvela radove, vrati Ripaljku u prvobitno stanje.
– Upravi se stavlja u dužnost da odmah vodopad Veliku Ripaljku o svom trošku povrati u prvobitno stanje – stajalo je u dokumentu, kojim su zabranjeni bilo kakvi radovi, ali i svako oštećenje biljnog pokrivača i ispaša stoke u blizini vodopada.
O Velikoj Ripaljki kao retkom prirodnom fenomenu pisao je još dr Jovan Cvijić davne 1896. godine. Ona se nalazila u udžbenicima geografije i oduvek je, kao i danas, privlačila veliki broj turista.
Prirodno dobro koje čine vodopadi Mala i Velika Ripaljka, kao i ceo njen sistem kaskada jedno je od najlepših i najinteresantnijih retkosti u Srbiji. Vodopad Velika Ripaljka nastao od reke Gradašnice je jedini u bigru (lakom rupičastom kamenu) na području istočne Srbije visok 20 metara.
Poslanica čestitala Dan zaštite prirode
U čestitki upućenoj JKP „Zelenilo” Sokobanja, Dan zaštite prirode čestitala je narodna poslanica Olivera Denić. Ona je navela da je ovaj dan od izuzetnog značaja za našu Srbiju i njene građane.
– Ponosna sam što lokalno rukovodstvo i saradnici opštine Sokobanja ulažu sve napore da Sokobanja održi opravdan status Zelenog srca Srbije i što je jedan od glavnih ciljeva Razvojnog plana opštine Sokobanja upravo očuvanje životne sredine – navela je Denićeva.
Ona je dodala da je za Srbiju zaštita životne sredine jedan od najvećih prioriteta i podsetila da je u toku izrada regionalnog projekta koji se odnosi na Zelenu agendu, kao i Strategije zaštite životne sredine kojim se definišu pravci razvoja na stubovima Zelene agende u čiju izradu je uključena šira javnost.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević