Хидроцентрала срушена, Рипаљка стављена под заштиту државе

Друштво

Данас се навршава тачно 75 година откако је једно од највећих природних блага Сокобање, водопад Рипаљка постао споменик природе након што је решењем тадашње ФНРЈ стављен под заштиту државе. Тог 11. априла 1949. године први пут у Србији је једно подручје добило статус заштићеног природног добра. Овај датум се од 2009. године обележава и као Дан заштите природе.

Тим поводом Јавно предузеће „Зеленило”, коме је пре осам година Рипаљка поверена на чување, данас је организовало акцију чишћења простора око водопада.

– Рипаљка обухвата површину од 6,82 хектара и налази се на пет километара од Сокобање. Установљен је други степен заштите овог подручја, а предузеће сваке године под покровитељством Министарства заштите животне средине обезбеђује заштиту, очување и унапређење затеченог стања, као и уређење самог излетишта. Превасходно се трудимо да заштитимо те геоморфолшке карактеристике по којима је и Рипаљка својеврстан раритет на овом делу Балкана – објашњава Јелена Миковић из ЈП „Зеленило”.

Да је Рипаљка заједничко богатство свих, показује и пример којем смо данас сведочили недалеко од водопада. Туриста из Београда рашчишћавао је терен сакупљајући старе гране.

– Долазим са супругом, унуцима и децом често у Сокобању и одушевљени смо. Запазио сам да може да буде мало уредније, бар ови водотокови око Рипаљке, па сам одлучи да средим овај део узводно од Велике Рипаљке до моста и од моста. До моста сам скупио поред саме речице, а од моста сам бацио гране тамо иза оног једног дрвета – каже нам и додаје да је дрво прекупата самог водопада право чудо природе.

Ни старији брачни пар, такође из престонице, није скривао своје одушевљење овим драгуљем и даром природе. Док вода жубори причају нам како за десетак година, колико долазе у Сокобању, нису пропустили прилику да посете Рипаљку. Сагласни су да лепотица подно Озрена обилује природним лепотама и да би у њу држава требало више да улаже.

– Овде можемо да шетамо километрима, 10, 20 километара сваки дан, што и чинимо, тако да обожавамо Сокобању и док будемо могли ми ћемо долазити – поручују уз осмех.

Акција чишћења поводом Дана заштите природе

Држава „умешала прсте” и сачувала природно благо

Ко зна како би једна од највећих природних атракција Сокобање изгледала данас да се није умешала држава. Давне 1947. године на овом простору започета је изградња хидроцентрале, како би се тадашњи санаторијум, а и сама Сокобања снабдевали струјом. Испорука електричне енергије почела је две године касније, али није дуго трајала.

Изградња хидроцентрале није се допала тадашњим властима у Југославији и стручним људима из Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости. Убрзо су донели решење о заштити Велике Рипљке која се налазила на државном земљишту под надлежности шумског газдинства у Алексинцу и Мале Рипаљке на имању Санаторијум Озрен, како би се сачувала ова научна и природна реткост у земљи. Да је хидероцентрала била лоша идеја показује и податак о добијеној количини енергије од свега 2kw, па је калорична централа Санаторијума и поред хидроцентрале морала да ради свакодневно.

Одлучено је и да Управа Санаторијума Озрен која је извела радове, врати Рипаљку у првобитно стање.

– Управи се ставља у дужност да одмах водопад Велику Рипаљку о свом трошку поврати у првобитно стање – стајало је у документу, којим су забрањени било какви радови, али и свако оштећење биљног покривача и испаша стоке у близини водопада.

О Великој Рипаљки као ретком природном феномену писао је још др Јован Цвијић давне 1896. године. Она се налазила у уџбеницима географије и одувек је, као и данас, привлачила велики број туриста.

Природно добро које чине водопади Мала и Велика Рипаљка, као и цео њен систем каскада једно је од најлепших и најинтересантнијих реткости у Србији. Водопад Велика Рипаљка настао од реке Градашнице је једини у бигру (лаком рупичастом камену) на подручју источне Србије висок 20 метара.

Посланица честитала Дан заштите природе 

У честитки упућеној ЈКП „Зеленило” Сокобања, Дан заштите природе честитала је народна посланица Оливера Денић. Она је навела да је овај дан од изузетног значаја за нашу Србију и њене грађане.

– Поносна сам што локално руководство и сарадници општине Сокобања улажу све напоре да Сокобања одржи оправдан статус Зеленог срца Србије и што је један од главних циљева Развојног плана општине Сокобања управо очување животне средине – навела је Денићева.

Она је додала да је за Србију заштита животне средине један од највећих приоритета и подсетила да је у току израда регионалног пројекта који се односи на Зелену агенду, као и Стратегије заштите животне средине којим се дефинишу правци развоја на стубовима Зелене агенде у чију израду је укључена шира јавност.

Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић

Фото: Кристијан Ђорђевић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

thirteen + sixteen =