Nakon velikih problema koje je imao u finansiranju poslednjih godina, zbog neizmirenih plata, tužbi koje su usledile i dugova prema EPS-u i dobavljačima, izgleda da se Rudniku mrkog uglja „Soko” najzad smeše bolji dani. Ovakve optimistične prognoze daje novi direktor rudnika Drago Milinković, koji je na čelu preduzeća skoro pola godine.
U razgovoru za naš sajt, Milinković kaže da su uspeli da izmire skoro sva dugovanja, a u ovoj godini očekuju duplo veću proizvodnju u odnosu na prethodnu.
Još malo do pozitivne nule
Po njegovim rečima, dugovanja koja su imali mere se milijardama, a veliku pomoć u rešavanju problema pružilo je Ministarstvo finansija.
– Veliki broj radnika tužio je preduzeće, jer bi po zakonu došlo do zastarevanja obaveza. Ljudi su bili primorani da tuže, a sudski troškovi su nam značajno uvećali dug. Negde oko tri milijarde i trista miliona je bio dug prema EPS-u, oko dve milijarde prema dobavljačima za čelično lučnu podgradu, repromaterijal koji je neophodan za poslovanje rudnika. Tu nam je, pre svega, Ministarstvo finansija priteklo u pomoć, tako da smo izmirili obaveze za struju i veći deo prema dobavljačima. Radnicima smo isplatili nekih sedamdeset posto duga, uglavnom iz sopstvenih sredstava. Ostao je jedan deo koji se pretežno odnosi na sudske troškove, zbog toga što čekamo konačne sudske odluke. Plan je da se u naredna četiri meseca sve to dovede na neku pozitivnu nulu – objašnjava prvi čovek sokobanjskog rudnika.
Onda se, kako kaže, nadaju boljim danima za rudnik i podzemnu eksploataciju. U planu je da ove godine udvostruče proizvodnju, u odnosu na lane, zahvaljujući površinskom kopu Biljkina struga, koji će biti otvoren pored samog rudnika. Prošle godine proizvedeno je oko 70 hiljada, a plan za ovu je 120 hiljada tona uglja.
– Energetska kriza koja je i nas zahvatila i ova dešavanja u EPS-u, na neki način su otvorila vrata JP PEU ’Resavica’. Mi smo sa značajnim količinama uglja pomogli da se održi energetski sistem u decembru. Termoelektrana u Svilajncu radila je zahvaljujući rudnicima ’Resavice’, Soko, Rembas i Lubnic, i nešto manje količine išle su iz ostalih rudnika. Dobili smo pohvale i od predsednika Vučića i od ljudi koji vode ovu državu i stav da ’Resavicu’ ne treba zatvarati i da treba ulagati u nju. Iskreno se nadam da ćemo mi to i opravdati u ovoj godini.
Završetak investicije nakon tri decenije?
Optimizam uliva i nastavak radova na otvaranju istočnog polja jame rudnika Soko. Direktor Drago Milinković podseća da je ova investicija započeta još davne 1994. godine, kada je on počeo da radi u rudniku i dodaje da se nada da će ona biti realizovana pre njegovog odlaska u penziju.
– Otvaranje portala glavnog transportnog iskopa rađeno je sa prekidima čak i od po nekoliko godina. Negde krajem 2023. godine očekujemo da stignemo do granice eksploatacionog polja i da, Bože zdravlja, krenemo sa eksploatacijom, nakon dvadeset i osam godina. Trenutno kopamo u jednom delu istočnog polja i to je prelazno rešenje do konačnog otvaranja.
Otvaranje krajnjeg dela istočnog polja daje mogućnost da se proizvodnja u rudniku podigne na između 150 i 200 hiljada tona.
– Nekada, u zlatno doba rudnika, osamdesetih godina, proizvodnja je bila na tom nivou. To bi nam omogućilo značajne prihode i uz malu pomoć, subvencije, države mi bismo mogli sami da poslujemo kao rudnik. Sada dobijamo subvencije za plate, odnosno lični dohodak. Sa tom proizvodnjom rudnik ’Soko’ bi maltene mogao sam da se finansira, da plate i sve ostalo obezbeđuje iz sopstvene proizvodnje. To je velika stvar i ja se nadam da će se to i ostvariti – zaključuje naš sagovornik.
