Житије монаха Харитона, рад Сање Миладиновић јавно приказан на Видовдан у Раваници

Друштво Култура

У оквиру Видовданских свечаности у порти Манастира Раваница једна од носећих тема централне прославе Видовдана био је рад Сање Миладиновић иконописца из Сокобање, који приказује страдање новомученика монаха Харитона који је пострадао 1999. године на Косову и Метохији у близини Призрена.

− Ово је било прво јавно приказивање монаха Преподобномученика Харитона кога сам ја осликала. Иначе, ово је био мој мастер, завршни рад на академији српске Православне Цркве за уметност и консервацију благословен од блаженопочившег Митрополита Амфилохија и више архијереја. До сада је био излаган само у оквиру изложбе „Да се не заборави” у храму Светог Саве, али сам сматрала да рад заслужује и јавно приказивање и то за празник Видовдан. Након литургије имала сам ту част стати за певницом поред гроба Светог кнеза Лазара и на разглас прочитати текстуално житије монаха Харитона,не може се речима описати присутност молитве свих људи, велики су то благослови, и на њима сам бескрајно захвална свима − истакла је Миладиновић.

У житију Светог Преподобномученика Харитона стоји да је је овај предивни изданак рода српскога и велики светилник истине Христове рођен у подкопаоничком селу на Аранђеловдан 1960. године, наговештавајући и самим даном свог рођења Архангелску ватреност у служби и љубави према Богу.

Монах Харитон је отет 15. јуна 1999. године, када је кренуо аутомобилом у град по храну. Непосредно након уласка немачких снага КФОР-а на Космет, припадници терористичке организације ОВК киднаповали су оца Харитона. Злочинци су га ухватили на очиглед војника КФОР-а који нису предузели ништа да злочин спрече, док је отац Харитон одвођен на место мучења и страдања. Након више од годину дана трагања за њим, Комисија за ексхумацију несталих и киднапованих Срба пронашла је измасакрирано и обезглављено тело монаха Харитона, 8. августа 2000. године, у необележеном гробу, на гробљу албанског села Тусус, код Призрена. Према извештају вештака, глава је одсечена оштрим предметом, поломљена му је кичма, неколико ребара и кости леве руке, а недостаје и неколико кичмених пршљенова. Тело је нађено у његовој монашкој мантији и џемперу, а уз њега су истражитељи пронашли и његову личну карту и бројаницу. Утврђено је да су му прслук и џемпер расечени са предње стране и у пределу срца, што је указивало на то да је оцу Харитону стомак био распорен и да је избоден ножем у пределу срца. Након масакра који је над мучеником Харитоном ивршен, одсечена му је глава. Глава монаха Харитона још увек није нађена. Недалеко од његовог тела пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време. Сви докази, као и извештај вештака, предати су истражитељима Међународног суда за ратне злочине у Хагу али суд ништа није предузео.

− Ово је, слободно могу да кажем прво житије великомученика у Новом веку. Пострадали монах је живео пре двадесет година и многе информације у вези његовог световног и монашког живота биле су ми доступне тако да сам их могла пренети четкицом – каже иконописац.

Миладиновић истиче и да је половином маја био организован Ходочаснички аутомото марш „Српски ратник”, у част монаха Харитона. Главни организатор овог мото марша био је Слободан Башић припадник српског мото-клуба „Ноћни вукови”, заједно са руским „вуковима”, који су за 10 дана прешли пут дуг 2.700 километара и обишли на десетине руских места и светиња. Вукови” су осликану икону монаха Харитона и житије које је преведено на руски, носили са собом а затим су их похранили у руској Светој Гори.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

20 + thirteen =