U okviru Vidovdanskih svečanosti u porti Manastira Ravanica jedna od nosećih tema centralne proslave Vidovdana bio je rad Sanje Miladinović ikonopisca iz Sokobanje, koji prikazuje stradanje novomučenika monaha Haritona koji je postradao 1999. godine na Kosovu i Metohiji u blizini Prizrena.
− Ovo je bilo prvo javno prikazivanje monaha Prepodobnomučenika Haritona koga sam ja oslikala. Inače, ovo je bio moj master, završni rad na akademiji srpske Pravoslavne Crkve za umetnost i konservaciju blagosloven od blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija i više arhijereja. Do sada je bio izlagan samo u okviru izložbe „Da se ne zaboravi” u hramu Svetog Save, ali sam smatrala da rad zaslužuje i javno prikazivanje i to za praznik Vidovdan. Nakon liturgije imala sam tu čast stati za pevnicom pored groba Svetog kneza Lazara i na razglas pročitati tekstualno žitije monaha Haritona,ne može se rečima opisati prisutnost molitve svih ljudi, veliki su to blagoslovi, i na njima sam beskrajno zahvalna svima − istakla je Miladinović.
U žitiju Svetog Prepodobnomučenika Haritona stoji da je je ovaj predivni izdanak roda srpskoga i veliki svetilnik istine Hristove rođen u podkopaoničkom selu na Aranđelovdan 1960. godine, nagoveštavajući i samim danom svog rođenja Arhangelsku vatrenost u službi i ljubavi prema Bogu.
Monah Hariton je otet 15. juna 1999. godine, kada je krenuo automobilom u grad po hranu. Neposredno nakon ulaska nemačkih snaga KFOR-a na Kosmet, pripadnici terorističke organizacije OVK kidnapovali su oca Haritona. Zločinci su ga uhvatili na očigled vojnika KFOR-a koji nisu preduzeli ništa da zločin spreče, dok je otac Hariton odvođen na mesto mučenja i stradanja. Nakon više od godinu dana traganja za njim, Komisija za ekshumaciju nestalih i kidnapovanih Srba pronašla je izmasakrirano i obezglavljeno telo monaha Haritona, 8. avgusta 2000. godine, u neobeleženom grobu, na groblju albanskog sela Tusus, kod Prizrena. Prema izveštaju veštaka, glava je odsečena oštrim predmetom, polomljena mu je kičma, nekoliko rebara i kosti leve ruke, a nedostaje i nekoliko kičmenih pršljenova. Telo je nađeno u njegovoj monaškoj mantiji i džemperu, a uz njega su istražitelji pronašli i njegovu ličnu kartu i brojanicu. Utvrđeno je da su mu prsluk i džemper rasečeni sa prednje strane i u predelu srca, što je ukazivalo na to da je ocu Haritonu stomak bio rasporen i da je izboden nožem u predelu srca. Nakon masakra koji je nad mučenikom Haritonom ivršen, odsečena mu je glava. Glava monaha Haritona još uvek nije nađena. Nedaleko od njegovog tela pronađena su i tela nekoliko Srba postradalih u isto vreme. Svi dokazi, kao i izveštaj veštaka, predati su istražiteljima Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu ali sud ništa nije preduzeo.
− Ovo je, slobodno mogu da kažem prvo žitije velikomučenika u Novom veku. Postradali monah je živeo pre dvadeset godina i mnoge informacije u vezi njegovog svetovnog i monaškog života bile su mi dostupne tako da sam ih mogla preneti četkicom – kaže ikonopisac.
Miladinović ističe i da je polovinom maja bio organizovan Hodočasnički automoto marš „Srpski ratnik”, u čast monaha Haritona. Glavni organizator ovog moto marša bio je Slobodan Bašić pripadnik srpskog moto-kluba „Noćni vukovi”, zajedno sa ruskim „vukovima”, koji su za 10 dana prešli put dug 2.700 kilometara i obišli na desetine ruskih mesta i svetinja. Vukovi” su oslikanu ikonu monaha Haritona i žitije koje je prevedeno na ruski, nosili sa sobom a zatim su ih pohranili u ruskoj Svetoj Gori.
