Љубитељи писане речи у Сокобањи имали су прилику да уживају у промоцији две књиге, која је јуче одржана у просторијама Библиотеке „Стеван Сремацˮ. Представљено је дело „Дневник ходочасникаˮ, Карла Астрахана и „Невидљиви путнициˮ, Ђорђа В. Греговића у издању Либерланд Арта из Београда.
Обе књиге говоре о путовањима, а Астраханово дело настало је као плод посете Сокобањи, која је на њега, као и на многе писце у прошлости, деловала инспиративно.
– Када гледамо моју новелу, први роман који је настао у Сокобањи, писан је од 2006 до 2008. баш овде и посвећен је Сокобањи. Мени је Сокобања вечна инспирација. Читавог живота долазим овде и ако постоји неко место где сам као код куће то је Сокобања, односно све оно што је окружује, ова чаролија и магија, тако да је моја књига на неки начин посвећена Сокобањи, односно људима који живе овде – каже нам Астрахан, главни уредник издавачке куће Либерланд.
Правећи паралалу са Грегорићевим делом „Невидљиви путнициˮ, Карло Астрахан говори о њиховом доласку и промоцији књиге у Сокобањи и још неколико градова у Србији.
– Ово наше путовање видљиво за нас, невидљиво је за многе који не прате књижевну сцену, али за све који прате културну, књижевну и уметничку сцену ово ће бити више него занимљиво јер у данашње време ви немате турнеје, некад је то постојало, а сада спојити четири, пет градова или вароши је фантастичан успех. Небитно да ли ће негде доћи троје или тридесеторо, битно је у ствару да тај пут буде инспирација за неке нове књиге – појашњава Астрахан.
Ђорђе Греговић, иначе уредник књижевног програма Народне библиотеке Будва из Црне Горе, промоцију своје књиге искористио је и за први боравак у Бањи. Драж оваквих скупова, по речима писца, представља упознавање нових људи. Њгово дело, збирка прича „Невидљиви путнициˮ настајала је, каже нам, скоро двадесет година.
– Након романа из 2003. године сам доста паузирао, из многих разлога, али сам читаво време писао, скупљало се, онда је дошло до чишћења, селекције и уочи короне сам то почео да завршавам и то је једна шаролика збирка прича. Свака на свој начин има једну меланхоличну црту, ниједна од њих није динамична у смислу акционе радње или неког драматуршког заплета. Готово свака прича базирана је на једном утиску, на једном тренутку, на једном изолованом догађају… Негде у тој сфери се крећу импресије учесника и улога у причи, исто тако и перцепција читаоца, негде се тражи његова реакција на оно што је из тог малог догађаја проистекло, а шта је могло да проистекне – објашњава своју књигу писац Греговић.
Књижевна дела Астрахана и Греговића пре Сокобање представљена су у Ваљеву, а након сокобањске промоције на такозваној мини турнеји у Србији, следеће станице ова два аутора су Жагубица и Ћуприја.
