Порекло и настанак назива сокобањских насеља на неки начин представља нематеријалну културну баштину која дефинише локални идентитет и упознаје мештане са својим коренима. Изучавање имена сокобањских насеља, а пре свега села, значајано је за разумевање историје, културе, миграција и језика народа овог краја.
Називи чувају успомене на осниваче, географске облике, старе занате и легенде, пружајући увид у живот предака и промене кроз које је простор пролазио. Нека сокобањска насеља чувају имена из средњег века, па чак и античког доба, што указује на њихов континуитет постојања. Општина Сокобања обухвата 25 насеља, укључујући саму Сокобању и 24 села.
Како је турски бег спојио два села у једно: Занимљива прича о настанку Блендије
Блендија је село у општини Сокобања које је према антропогеографским записима настало по наредби турског бега спајањем два некадашња насеља, Косовци и Блендије. Ови подаци потичу из књиге Бања аутора Петра Јовановића и они су пренети на многим порталима, међу којима је и „Пореклоˮ. То спајање насеља у село вероватно је уследило после 1828. године. За такав закључак неки аутори се позивају на податак да се у часопису „Даницаˮ за поменуту годину, који је приређивао Вук Стефановић Караџић, одвојено срећу називи оба насеља, која су касније чинила село.
О самом називу села постаји неколико тумачења. По предању, име села настаје од речи бленда, што значи огледало, одсјај и слично. Други аутори ово име доводе у вези са немачким називом Zinkblende, односно са сфалеритом (главни метал из којег се добија цинк), рудом цинка у народу познате и као блиставац. У објављеним радовима може се наћи и податак да је етимологија назива изричито влашка и да носи антропонимски, румунски корен бленд (мешавина, мешати), бленда (назив за сфалерит, природни цинк-сулфид који је главна руда цинка). Село је и данас подељено на два главна дела која носе имена првобитних насеља. Махала Косовци налази се у горњем крају села, док је махала Блендија смештена у доњем крају, ближе главном путу.
Најстарије становништво доселило се у другој половини 18. века. Породице су стигле са Косова, као и из околине Књажевца, Црне Реке и Кривог Вира. Према интернет порталу „Пореклоˮ у селу су забележени родови Гачинци, славе Свети Врачи, досељени су са Косова и најпре су основали заселак Косовци пре него што су прешли у саму Блендију. По њима горњи део села и данас носи назив Косовци. Милутиновци, славе Света Петку, досељени су из Вине и имају сроднике у Ресави, у селу Балајинац. Из села Вина, и исту славу славе, и Головарци који су надимак наводно добили по предању да је њихов прадеда појео пун бакрач „галовареˮ, односно попаре.
Кењинци или Петровци досељени су из Леновца, а предање бележи да им је Хајдук Вељко био ујак. Они славе Аранђеловдан. Петровићи славе Стевањдан и пореклом су из Добрујевеваца, а у селу су познати под надимком „Власиˮ. Исту славу обележавају и Миленковићи досељени из Кривог вира, због чега их у селу зову „Кривовирциˮ.
Сибиновићи за крсну славу имају Аранђеловдан и дошавши из оближњег Милушинца населили су се на Стојића имања. У Милушинац су раније стигли из Влашког Поља у Заглавку. Кованџијици, Лазаровци и Павковићи славе Никољдан и припадају истом роду и воде порекло из Превала у Бугарској. Пре доласка у Блендију боравили су у Влашком Пољу.
Стевићи славе Јивањдан и потичу из села Јабланица у области Црне Реке, где и даље имају фамилију. Пауновићи су досељени из Мариноваца код Књажевца и славе Стевањдан. Миљковићи којима је крсна слава Никољдан воде порекло из сврљишког села Давидовац. Милетићи и Стојановићи славе Мратиндан и дошли су из Дугог Поља, где су се њихови преци раније доселили из Рујишта, у које су стигли из „Каравлашкеˮ (турцизам за географски назив за јужни део Румуније).
Село има значајно место у локалној историји ослобођења од турске власти. Војвода Милисав Ђорђевић је 1806. године поставио Милојка из Блендије и Ивана из Мужинца за прве старешине Сокобање. Према попису из 2022. године, у Блендији живи 243 становника.



