За сокобањско село Богдинац не постоје сачувана народна предања ни писани трагови који прецизно објашњавају како је добило име. У етнографским белешкама изричито се наводи да о пореклу самог назива овог насеља нема никаквих локалних легенди. Ипак, историјски и језички подаци указују на неколико важних чињеница о настанку села и могућем пореклу његовог имена.
У атару села, на местима званим Црквиште и Селина, постоје остаци старих зидина и трагова ранијег насеља, док се данашњи назив први пут бележи на географским картама с почетка 18. века. Насеље се помиње у турском попису из 1455. године под називом Богданче, док се у попису из 1844. године среће као Богдинци.
Према подацима из књиге „Бањаˮ антропогеографа Петра Јовановића, пренетим на порталу „Пореклоˮ, Богдинац је првобитно чинио заједничко насеље са суседним селом Рујиште, које данас приапда општини Бољевац. Одатле се један део становништва издвојио и населио на данашњој локацији Богдинца. Ова два села дуго су делила заједничку утрину. У појединим историјским и локалним записима село се помиње и под нешто краћим обликом Богинац.
Ако покушамо да до назива села дођемо уз помоћ антропонима, односно језичког тумачења порекла имена, морамо сагледати чињеницу да топоними овог типа у српском језику најчешће потичу од личног имена неког од првих досељеника, старешина или оснивача насеља. У овом случају може се говорити о старословенском имену Богдан или Богдин, уз присвојни наставак ац. Према подацима из књиге „Бањаˮ антропогеографа Петра Јовановића, пренетим на порталу „Пореклоˮ, Богдинац је првобитно био заједничко насеље са суседним селом Рујиште, одакле се један део породице издвојио и настанио на данашњој локацији.
Има више фамилија које су подељене, један део је дошао у Богдинац, а други је остао у Рујишту. И данас им је заједничка утрина у Облом Делу. Сеоска заветина је Света Тројица.
У селу се бележе породице Лукинци, који славе Мратиндан и досељени су из „Каравлашкеˮ. Један део фамилије је у Рујишту. Марковци, чија је крсна слава Никољдан, заједничка су фамилија са Владисавцима из Рујишта. Зову их „Арнаутиˮ. У Богдинцу кажу да су досељени из Коњуха, а у Рујишту из Кончуља, Морава.
Ивановци славе Митровдан, а досељени су из Добрујевца, у Црној Реци. Исту славу обележавају Виденовићи, који су досељени из „Козјуˮ, у пиротском крају. Ристинци, чија је слава Свети Ђорђе, досељени су „од Смедеревскоˮ. Гојковци, који такође славе Светог Ђорђа, досељени су из Козје, у пиротском крају.
Свети Јован Милостиви је слава Перићи, који су досељени из Босне. Видојковци су досељени из Бајине Баште, обележавају Јовањдан и иста су фамилија са Јовановцима из Рујишта. Илићи славе исту славу и досељени су из Кожеља, у Заглавку. Голубовићи су стигли из Бучја код Књажевца и славе Никољдан. Истог свеца за крсну славу имају и Јовановићи, досељени из Шишинаца у Бугарској. Филиповићи обележавају Света Петку и дошли су из Трнавца, у Црној Реци.
Светог Ђорђа славе више породица, попут Јовића и Гавриловића, досељених из Читлука, а пре тога стигли су из Пећи. Стојковићи су досељени из Милишинца, а тамо су дошли из Заглавског среза. Ибрићи, осим Светог Ђорђа, славе и Светог Василија. Они су Роми, ковачи, досељени из Грлишта, у Црној Реци.




