„Прво што сам видео када сам почео да упознајем спољни свет био је стрип. Од тада ми је ушао у крв и постао нераскидиви део мог живота. Тако је остало до данасˮ, каже на почетку разговора 43-годишњи Милош Ђорђевић из Сокобање, велики љубитељ стрипа, оснивач удружења „Сокострипˮ и организатор првог фестивала стрипа, манге и косплеја у овом граду.
У Ђорђевићевој стрипотеци налази се више од 2.000 примерака, од луксузних делукс издања до оних са меким повезом. Сам каже да више и не зна колико их тачно има. Како истиче, његовој колекцији ипак недостају неки примерци, које је позајмио на читање или продао.
– Знате како је било кад смо били деца, даш некоме да прочита и више га никада не видиш. Или продаш нешто, па после жалиш. Продао сам нека супер издања која више не могу да се нађу. Ипак, успео дам да поново сакупим неке старе мастерсе из 1987. године. Када је изашао филм са Долфом Лундгреном као Хименом ‘Политикин забавник’ је објављивао месечно издање ‘Господари свемира’. Било их је двадесетак, а ја имам 17 бројева, што је солидна колекција, с обзиром колико се тешко набављају. То за мене има сентименталну вредност – прича Милош.
Полице његове стрипотеке красе и фигурице суперхероја, а свака од њих има посебну причу и вредност. Иако већина домаћих љубитеља стрипа прати Бонелијеву школу, Загора, Дилана Дога и Блека Стену, Милош је више окренут америчкој сцени и жанровима суперхероја, епске и научне фантастике.
– Битно је да се стрип чита, а који правац и која школа то је већ ствар укуса – истиче.
Љубав према стрипу преточена је у Удружење „Сокострипˮ, прво те врсте у Сокобањи, а сада и у Фестивал „СокоКонˮ, који ће 10. и 11. јула бити одржан на сокобањској променади.
– Искрено, имао сам трему како ће средина прихватити овакву идеју. Знају ме људи, знају да волим и сакупљам стрипове, али нисам био сигуран да ли ће то другима бити интересантно. Изненађен сам позитивном реакцијом, чак и оних који нису љубитељи стрипа – прича са осмехом.
Идеја је, како каже, одмах наишла на одобравање старијих генерација, које су одрасле уз поп-културу златног доба.
– Старије генерације воле, разумеју и познају квалитет. Има људи који од 60-их прате кретања у поп-култури и одушевљени су. Млађе су више окренуте манги, анимеу, друштвеним играма и јапанским трендовима. Због тога ће и фестивал обухватити тај део поп-културе који прати већински део млађе публике – истиче наш саговорник.
Након оснивања удружења и првог фестивала стрипа, Ђорђевић каже да му је наредна велика жеља да он заживи и постане традиција. Већ ове године најављена су звучна ауторска и издавачка имена.
– Овим фестивалом правимо историју, први смо у источној Србији који ће имати фестивал стрипа. Ако ме неко за пет година пита шта је ‘СокоКон’, волео бих да кажем да је то наш препознатљиви фестивал, део културне и туристичке понуде Сокобање – додаје Ђорђевић.
Док разговарамо у његовом стрип-кутку, пажњу нам привлачи карикатура Ташка Начића с каранфилима, сцена из култног филма „Давитељ против давитељаˮ из 1984. године. Милош открива да она за њега има посебну емоционалну вредност.
– Тај филм сам често гледао са покојним оцем. Он се шалио да сам ја мамин син, као Ташко у филму. Лик који тумачи, Пера Митић описан је као човек од 190 центиметара, сто и нешто килограма, само што има 48 година, а то је отприлике мој физички опис. Тата ме је годинама звао Пера Митић, давитељ’. Та шала је остала у породици. Захваљујући пријатељу Ивици, сликару из Новог Сада, данас имам неколико уметничких приказа тог лика, једна стоји у канцеларији, једну уз колекцију и увек ме подсећају на ту нашу шалу – са сетом прича Ђорђевић.
Али, за разлику од „давитељаˮ из филма, који не трпи људе који не воле каранфиле, сокобањски Пера Митић има другачији приступ када је стрип у питању. Његова велика жеља је и да млађе генерације, попут његових синова, завире у свет стрипа и осете макар део задовољства које њему већ деценијама пружа девета уметност.
