Ма колико се времена мењала и генерације напредовале, технолошки и економски, светковине су нешто што нас и даље окупља, а чини се да је то у последње време све израженије. Чак и они који су отишли у друге делове земље или у иностранство, управо се тада враћају завичају. Простор око сеоске цркве испуне они који су некада ту живели, па отишли, они који су остали, али и неке нове генерације које ће се, можда, једног дана поново вратити.
Таква једна слика ових дана улепшала је село Врело. И млади и стари окупили су се испред Храма Светог пророка Илије да прославе сеоску славу и храмовни празник светиње подигнуте давне 1872. године, пре више од једног и по века.
Света литургија, опход око храма и традиционално ломљење славског колача, који је ове године из руку Црквеног одбора Читлук–Врело прешао у руке мештанке Цице Марјановић, обележили су прославу, а након богослужења уследила је и богато припремљено послужење за све окупљене.
Отац Немања Тобић подсетио је окупљене на духовне вредности које треба чувати како би заједништво опстало, али је и захвалио свима који су помогли да храм и порта данас изгледају лепше.
– Ове године је то и много више, јер смо, уз помоћ Божију, имали и помоћ добрих људи, радника рудника, запослених у ‘Зеленилу’, разумевање локалне самоуправе, приватних фирми и свих који су дали свој допринос. Захваљујући њима успели смо да уредимо порту и подигнемо овај диван трем – рекао је свештеник.
Овогодишњу светковину обележио је и опроштај оца Немање Тобића од својих парохијана, који службовање наставља у Књажевцу.
– После десет година, читаве деценије служења у овом храму, постао сам парох и старешина храма у Књажевцу. Али нисам хтео да одем од овог народа, а да не одслужим Свету литургију, да вам се јавим и захвалим на дивних десет година проведених са вама. Шта год бих даље рекао, вероватно би ми кренуле сузе на очи, зато вам од срца хвала на свему. Не заборавите ни мене ни моју породицу, као што ни ја нећу заборавити вас – поручио је отац Тобић.
Свештеник је верницима обећао да ће и убудуће долазити у Врело и позвао их да се наредне године окупе у још већем броју, како би заједничким молитвама и слогом наставили да доприносе свом храму, селу и целом крају.
