Прослава Сретења, једног од највећих хришћанских празника и славе Тимочке епархије, уједно и Дана државности, у Сокобањи је почела светом архијерејском литургијом. Велики број верника окупио се у Храму Светог Преображења Господњег, где је службу служило свештенство Тимочке епархије на челу са митрополитом г. Иларионом, митрополитом нишким г. Арсенијем и митрополитом крушевачким г. Давидом.
Након литургије, у недавно отвореном и освећеном Парохијском дому свечано је отворена изложба фотографија „Хиландарˮ, аутора Рајка Каришаћа. Изложбу је званично отворио председник општине Миодраг Никић, честитајући верницима празник, а свим грађанима Дан државности, нагласивши да је Сретење један од најбитнијих празника за српски народ.
Николић је посебно нагласио да је у Сокобањи прослава епархијске славе и Дана државности обележена четвородневним програмом, са акцентом на српску историју и православну веру.
– Драго ми је да се овај важан дан обележава четородневним програмомкоји укључује изложбу о Хиландару, представу ‘Искра’, која говори о мајци нашег чувеног Николе Тесле, и изложбом о Другом балканском рату, која је постављена у Легату Милуна Митровића. Морамо чувати нашу традицију, јер то нико други неће чинити уместо нас – истакао је Николић.
На Сретење се одвило неколико догађаја, битних за стварање савремене српске државе. У знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је на збору у малом шумадијском селу Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековне турске власти, Србија прославља Дан државности. Тада је дигнут Први српски устанак, под вођством Ђорђа Петровића Kарађорђа.
На овај дан 1835. године кнез Милош Обреновић прогласио је Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, jедан од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи) и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције. Аутор Сретењског устава био је Димитрије Давидовић, један од најученијих људи тог времена у Србији.
Сретење је и један од дванаест највећих празника хришћанства. Како сама реч означава сусрет, то је дан на који се срећу црква, држава и историја. Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, Сретење – Дан државности Србије је државни празник који се празнује нерадно.
