Сокобањци и остали посетиоци имају прилику да се кроз сачуване преписке упознају са новим и мање познатим детаљима из живота једног од најзначајнијих Сокобањаца, митрополита Михаила Јовановића, некадашњег врховног поглавара Српске православне цркве. Поводом 200 година од његовог рођења, у холу Народне библиотеке „Стеван Сремацˮ постављена је изложба „Митрополит Михаило – део преписке са породицом и Сокобањцимаˮ, аутора Јелене Стојановић и Мирјане Жикић.
Изложба је заснована на препискама митрополита Михаила са виђенијим Сокобањцима његовог времена, као и са појединим члановима породице. Документа су део фонда Народне библиотеке, а оригинали се чувају у Архиву Србије.
Посебно место у преписци заузимају писма која сведоче о његовој намери да родном месту остави трајан дар, школу. Митрополит Михаило желео је да помогне њену изградњу и да је подржи донацијама, а сачувана писма откривају и детаље о тражењу одговарајуће локације, о чему је разговарао са тадашњим председником општине и председником суда.
– Требало је да се пронађе адекватна локација и ту постоје нека писма која су везана за саму локацију школе. Некада је постојао и план школе, ми га, на жалост, немамо, тај оригинал, али се помиње у преписци – каже Јелена Стојановић, виши дипломирани библиотекар Народне библиотеке „Стеван Сремацˮ у Сокобањи и једна од ауторки изложбе.
Писма, међутим, не говоре само о његовом односу према родном месту, већ откривају и снажну породичну страну митрополита Михаила. Из преписке се види да је помагао чланове породице, бринуо о њиховим приликама и, у складу са својим могућностима, издвајао новац за њихове потребе.
Посебно је водио рачуна о својој сестри Маги, која је била удата у Алексинцу и код које је један део године боравила њихова мајка, али и о братанцима и њиховој деци. Један од његових братанаца, Јован, остао је без оца, који је погинуо у Српско-турском рату, па је митрополит водио рачуна и о његовој породици.
– Веома је водио рачуна и о унукама и издвајао финансијска средства која су им била потребна за спрему приликом удаје. Врло је био посвећен својој породици, фамилији, чак и широј фамилији – истиче Стојановић.
Међу изложеним документима је и писмо председника Општинског суда Ђорђа Павловића, који се обраћа митрополиту са молбом да освешта новосаграђену основну школу.
Занимљиви су и документи који сведоче о Михаиловој повезаности са људима из Сокобање и његовој жељи да помогне развоју бањског места. Једна од преписки вођена је са Крстом Марковићем, свештеником и митрополитовим братом од стрица, који је био и отац епископа нишког Доментијана.
У једном од писама Марковић обавештава митрополита о приликама у породици, али се преко њега договарају и сусрети значајни за Сокобању. Тако је сачувано писмо у којем се говори о договору састанка са Владом и краљем у вези са изградњом купатила хладне воде у Сокобањи, познатог као Бањица.
– Тражи се аудијенција код Владе и код Краља да би се овде почело са изградњом. Како је протекао састанак, то не знамо, да ли је тада уродило плодом или некада касније, али дефинитивно се ту уговара састанак са виђенијим људима из Сокобање – наводи Стојановић.
Изложена преписка отвара и питање породичног стабла митрополита Михаила са очеве стране. До сада се више знало о породици његове мајке Марије, која је била свештеничка кћи. Митрополитов отац дошао је из Мирова и у Сокобањи се оженио Маријом.
Једно од писама, међутим, указује на то да се митрополит распитивао и о породици свог оца. Његов братанац Јован у писму наводи сазнања до којих је дошао о броју браће коју је митрополитов отац имао. Даљи трагови те породичне линије, за сада, остају непознати.
– Никада нисмо знали, бар ми овде у библиотеци, сада постоје људи који се тиме баве, ко су били они који су у фамилији са очеве стране. Овде смо управо пронашли једно писмо где се митрополит вероватно распитивао за породицу свог оца – каже Стојановић.
Део изложбе чине и материјали са изложбе приређене 1994. године, поводом постављања и освећења бисте митрополита Михаила у порти цркве.
Изложба „Митрополит Михаило – део преписке са породицом и Сокобањцимаˮ биће отворена до 26. августа у холу Народне библиотеке „Стеван Сремацˮ. Посетиоци је могу погледати радним данима од 7:30 до 19 часова, а суботом од 8 до 14 часова, наводе у библиотеци.
