Интермитентан извор „Беле воде” налази се на популарном сокобањском излетишту „Лептерија”, у самој близини места где је и по легенди живот изгубила Лептерија, кћи господара Сокограда, тврђаве чији се остаци налазе недалеко од овог места. Тај вир,у који се уливају ове воде, некада је био и омиљено сокобањско купалиште, препознатљиво по веома хладној води. Само извориште Белих вода добро је сакривено од погледа. Смештено је на левој страни реке Моравице, када идете ка Сокограду, а како нема маркације и путоказа до њих, врло је вероватно да га нећете ни опазити у месецима када је ова вода активна, барем они који по први пут долазе на ово место и у време њихових активности.
Беле воде сачињава неких стотињак метара водотока, са малим каскадама, које у свом пуном јеку и врењу, воду боје чистом белом бојом. Претпоставља се да је због те белине добила и своје име. Сличе мало Јапанском врту, чији стваралац у својој креацији има увек другачије виђење овог дела природе, а ако се мало боље загледате, кроз ту белину, назиру се и боје пурпура, магенте и зелене, коју даје маховина обрасла око камења и стења.
Сам почетак извора Белих вода је у корену мање поткапине, пећине која се налази дубље у шуми. Они који су имали среће да буду присутни у самом тренутку извирања кажу да се тло под њима затресе, када ова вода крене да извире и врије из отвора и дубине земље. У фолклору Сокобање некако се одавно одомаћило да се ове воде јављају једаред годишње, на Велики Петак. Недалеко од извора се налази и Богородица у стени, усек у камену који има облик мајке са дететом у наручју, тако да често људи повезују ове воде са овим знамењем.
Наука има нешто другачије мишљење и објашњење. Ради се о интермитентном извору, или о потајници чија вода извире одређени временски период , у зависности од количине снежног покривача или кишних дана, количине воде која се у току одређеног временског периода сакупља и пуни канале и отворе у планини. Потајнице се мере у сатима и минутима свога тока и нестанка, а Беле воде могу бити активне и дужи низ месеци, по неколико дана,са прекидима у активности. Није немогуће видети их како бујају и теку и у току летњих месеци, у јуну и јулу месецу.
Ток Белих вода варира од дивље и неукротиве речице, која се својом силином одбија од околно стење и боји простор белином,до мирне и тихе, која се прелива у маленим каскадама и капљицама заробљеним у маховини, остављајући иза себе тих жубор и кристална језерца, до своје коначне трансформације и уласка у реку Моравицу.
Краткометражни филм о Белим водама – сокобањској потајници, можете погледати и на нашем (You Tube) каналу.
