Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava veliki crkveni praznik Sretenje Gospodnje, a država praznuje Dan državnosti Republike Srbije. Na Sretenje se odvilo nekoliko događaja, bitnih za stvaranje savremene srpske države.
U znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je na zboru u malom šumadijskom selu Orašcu počela borba za konačno oslobođenje od petovekovne turske vlasti, Srbija u tu čast proslavlja Dan državnosti. Tada je dignut Prvi srpski ustanak, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa.
Ovaj datum je takođe bitan zato što je 1835. godine knez Miloš Obrenović proglasio Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije. Autor Sretenjskog ustava bio je Dimitrije Davidović, jedan od najučenijih ljudi tog vremena u Srbiji.
Inače, Sretenje je jedan od dvanaest najvećih praznika hrišćanstva. Kako sama reč označava susret, to je dan na koji se sreću crkva, država, istorija, zima i proleće, medved i senka.
Veruje se da na Sretenje mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi izađu iz jazbine, uplaše se svoje senke i vrate se na spavanje, zima će potrajati još šest nedelja.
Postoji i verovanje da devojke treba da paze koga će muškarca ujutru prvog sresti, jer će i budući mladoženja ličiti na njega.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Sretenje – Dan državnosti Srbije je državni praznik koji se neradno praznuje u četvrtak i petak, 15. i 16. februara.
