U narednom periodu poljoprivredni proizvođači trbalo bi da obave osnovno đubrenje višegodišnjih zasada kako bi im omogućili pravilan razvoj, kao i da obave zaštitu koštičavog voća da bi se povećao njegov odbrambeni potencijal tokom cele vegetacije.
Savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoservisu Knjaževac Sanja Čokojević ističe da je nastupajući period adekvatan za rad u voćnjacima i vinogradima i da je pravi trenutak da se uradi osnovno đubrenje zemljišta. Kako dodaje, do sada je trebalo uraditi agrohemijsku analizu zemljišta na osnovu koje se obavlja đubrenje. Primetno je, po njenim rečima, da se u manjoj meri koriste organska đubriva i to je, ističe, potrebno promeniti jer ono poboljšava strukturu zemljišta.
– Uvidom u rezultate analiza zapazili smo da dosta malo imamo organskih đubriva u zemljištu. Treba u većoj meri koristiti goveđi stajnjak, ako ne, sad imamo dosta tih peletiranih đubriva, pa neka proizvođači pribegnu tome. Organsko đubrivo utiče na vodni, vazdušni režim u zemljištu i poboljšava te hranljive sastojke azot, fosfor, kalijum. Ono što je bitno za osnovno đubrenje i što treba naglasiti, sada se ne dodaju đubriva sa azotom, nego sa većom količinom fosfora i kalijuma, i odmah po rasturanju đubriva trebalo bi primeniti i njihovo zaoravanje, unošenje u dublje slojeve. Zato što se fosfor i kalijum mnogo sporo kreću kroz slojeve zemljišta i ta neka glavna zona uglavnom za voćne vrste je oko 30 santimetara, te je potrebno njihovo unošenje da bi što pre stigli u zonu korenovog sistema – pojašnjava naša sagovornica.
Na osnovu količine opalog lišća i veličine biljke kod koštičavog voća treba odraditi i tretman zaštite, poručuje Živorad Jovanović, savetnik za zaštitu bilja i dodaje da je sada prilika i da se zasadi zaštite od insekata koji opstaju i na niskim temperaturama.
– Već su uveliko uslovi za jesenju zaštitu koštičavog voća pošto je opalo lišće kod šljive više od 80 posto, kod višnje od 50 do 70 procenta. Znači, primenjuju se bakarna sredstva i kod šljive može da se doda i mineralno ulje zbog prezimljujućih formi insekata. A što se tiče jabučastog voća, neka proizvođači pregledaju zasade, i ako je palo više od 80 posto lišća onda treba obaviti jesenje tretiranje. To se radi istim preparatima, znači sredstvima na bazi bakra i kod jabuke i dunje, stavlja se veća koncetracija, veća količina mineralnog ulja, ide dva do tri procenta takođe zbog tih prezimljujućih formi insekata. Bitno je, pogotovu kod jabuke opalo lišće treba tretirati rastvorom uree, znači 1000 litra vode na džak uree. Bitno je zbog toga što to tretiranje pomaže razgradnji lišća, a znamo da u lišću postoje one prezimljujuće forme, pogotovu venturije – napominje ovaj stručnjak.
Dodaje da postupak sa lišćem treba obaviti i na proleće, a količina vode koja se koristi za tretman kreće se od 500 do 1.500 litara vode što zavisi od veličine biljaka. Naš sagovornik napominje da biljke praktično treba da budu okupane rastvorom preparata da bi on došao i do skrivenih delova i u potpunosti zaštito biljku. Na ovaj način, po rečima stručnjaka, ona postaje otpornija tokom celog perioda vegetacije.
Tekst: K. Đ; J. R.
