Poljoservis

Савет из Пољосервиса Књажевац: Заорите стрништа након жетве

Друштво Пољопривреда

С обзиром да је у току жетва јечма, пшенице и осталих стрнина, из Пољосервиса Књажевац препоручују произвођачима шта да ураде на парцели са које су пожњевени ови усеви. Препорука струке је да ратари што пре заору стрниште плугом за плитку обраду на 10-15 центиметара дубине или да истањирају парцелу.

Заоравањем се биљни остаци укључују у процес кружења органске материје у земљишту, стимулише се његова биолошка активност и позитивно утиче на структуру, па самим тим и на водно-ваздушне и топлотне особине земљишта.

– У зависности од биљне врсте, сорте, као и од временских услова, количина биљних остатака на парцели је различита и износи од пет до седам тона по хектару код пшенице, па до 60 тона где је била шећерна репа. Код кукуруза то најчешће износи од осам до 12 тона по хектару. Заоравањем стрништа прекидамо капиларитет којим влага из дубљих слојева земљишта доспева на површину и тако бива трајно изгубљена – каже Срђан Цветковић, дипломирани инжењер пољопривреде.

Како наводи овај стручњак, чувањем земљишне влаге омогућавамо да основна обрада земљишта за наредни усев буде лакша и квалитетнија.

– Микроорганизми за изградњу свог тела користе нитратни азот из земљишног раствора и због тога се на усеву у току вегетације запажају симптоми недостатка азота, такозвана азотна депресија. У том случају применити и седам до осам килограма неког азотног ђубрива по тони биљне масе, најчешће је то УРЕА и заорати. Ова количина ђубрива не улази у норму ђубрења за наредни усев, већ само поспешује минерализацију заоране органске материје – додаје.

Пре заоравања, биљне остатке треба иситнити ради лакшег и равномернијег заоравања у земљиште. Нажалост, значајан број наших ратара и даље пали своја стрништа и тако чини велику грешку и прави велику штету на својим парцелама, а не постоји никакво оправдање за овакав поступак.

– Паљењем сламе изгори и до три тоне хумуса по хектару, а за стварање једног центиметра хумуса потребно је око 100 година. Спаљивањем стрништа потпуно се губи органска компонента, која би заоравањем била претворена у хумус. Осим штетног дејства по само земљиште спаљивањем стрништа нарушавамо квалитет ваздуха, реметимо биолошку равнотежу и тиме угрожавамо екосистеме – наводи Цветковић.

Спаљивање жетвених остатака на отвореном је строго забрањено по основу више закона и предвиђене су и високе казне.То је кривично дело изазивања опште опасности, власник пољопривредног земљишта губи право на подстицаје у периоду од две године. За физичка лица предвиђена је казна до 100.000 динара, а за правна до 300.000 динара. Изазивачи пожара дужни су и да надокнаде трошкове интервенције ватрогасаца.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

14 − two =