S obzirom da je u toku žetva ječma, pšenice i ostalih strnina, iz Poljoservisa Knjaževac preporučuju proizvođačima šta da urade na parceli sa koje su požnjeveni ovi usevi. Preporuka struke je da ratari što pre zaoru strnište plugom za plitku obradu na 10-15 centimetara dubine ili da istanjiraju parcelu.
Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, stimuliše se njegova biološka aktivnost i pozitivno utiče na strukturu, pa samim tim i na vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta.
– U zavisnosti od biljne vrste, sorte, kao i od vremenskih uslova, količina biljnih ostataka na parceli je različita i iznosi od pet do sedam tona po hektaru kod pšenice, pa do 60 tona gde je bila šećerna repa. Kod kukuruza to najčešće iznosi od osam do 12 tona po hektaru. Zaoravanjem strništa prekidamo kapilaritet kojim vlaga iz dubljih slojeva zemljišta dospeva na površinu i tako biva trajno izgubljena – kaže Srđan Cvetković, diplomirani inženjer poljoprivrede.
Kako navodi ovaj stručnjak, čuvanjem zemljišne vlage omogućavamo da osnovna obrada zemljišta za naredni usev bude lakša i kvalitetnija.
– Mikroorganizmi za izgradnju svog tela koriste nitratni azot iz zemljišnog rastvora i zbog toga se na usevu u toku vegetacije zapažaju simptomi nedostatka azota, takozvana azotna depresija. U tom slučaju primeniti i sedam do osam kilograma nekog azotnog đubriva po toni biljne mase, najčešće je to UREA i zaorati. Ova količina đubriva ne ulazi u normu đubrenja za naredni usev, već samo pospešuje mineralizaciju zaorane organske materije – dodaje.
Pre zaoravanja, biljne ostatke treba isitniti radi lakšeg i ravnomernijeg zaoravanja u zemljište. Nažalost, značajan broj naših ratara i dalje pali svoja strništa i tako čini veliku grešku i pravi veliku štetu na svojim parcelama, a ne postoji nikakvo opravdanje za ovakav postupak.
– Paljenjem slame izgori i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje jednog centimetra humusa potrebno je oko 100 godina. Spaljivanjem strništa potpuno se gubi organska komponenta, koja bi zaoravanjem bila pretvorena u humus. Osim štetnog dejstva po samo zemljište spaljivanjem strništa narušavamo kvalitet vazduha, remetimo biološku ravnotežu i time ugrožavamo ekosisteme – navodi Cvetković.
Spaljivanje žetvenih ostataka na otvorenom je strogo zabranjeno po osnovu više zakona i predviđene su i visoke kazne.To je krivično delo izazivanja opšte opasnosti, vlasnik poljoprivrednog zemljišta gubi pravo na podsticaje u periodu od dve godine. Za fizička lica predviđena je kazna do 100.000 dinara, a za pravna do 300.000 dinara. Izazivači požara dužni su i da nadoknade troškove intervencije vatrogasaca.
