„Ako nas posluži dobra sreća, moći ćemo da posmatramo dolazak dragog gosta i da vidimo kako se par roda,koji se već prošle godine gnezdio na krovu, odjednom iz neizmernih visina u obliku zavijenih linija spušta na sleme krova i već od prvog trenutka je tu kod kuće kao da nikad nije odleteo…..”
Ovako je o rodama govorio Alfred Brem, poznati stručnjak za život životinja, verovatno želeći da objasni retkost takvog jednog trenutka.
Roda, taj dragi nosilac sreće, odavno je pokupio sve pozitivne mitološke osobine. Odvajkada se veruje da one donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Sam naziv roda ukazuje na vezu između bebe i majke. Reč roda na hebrejskom jeziku označava „ljubaznu majku”. U nas Srba potiče od crkveno slovenske reči jerodij a vodi poreklo od grčke reči erodios (erodiós), čije je značenje ekvivalent za reč „majka-ljubav”. U grčkoj i rimskoj mitologiji rode su model roditeljske privrženosti. Kod nordijaca roda predstavlja simbol porodičnih vrednosti, jer se verovalo da ostaju zajedno ceo život.
Mit o rodi kao donosiocu dece najverovatnije je nastao u severnoj Evropi. Razlog tome mogao bi da bude i njeno stalno vraćanje u periodu nakon devet meseci. Sve ovo ukazuje na rode kao učitelje dobrog ponašanja i funkcionisanja u jednoj zajednici kao što je porodica.
A ove rode, koje možete videti na fotografijama, su banjske. Odavno su one svile dom u ovoj varoši,poput onih u obližnjem selu Žučkovcu, postale su neodvojivi deo Banje. Rado viđeni gosti. Gnezdo su napravile na tornju, pored nekadašnje fabrike kristala, i možete ih već iz daleka sa sokobanjskog puta spaziti.
Nisam mislio da ću imati toliko sreće da ih fotografišem u punom sjaju. U gnezdu sam zatekao, pri dolasku, samo jednu rodu, kojoj su se samo glava i kljun nazirali, pretpostavljam da je ležala na jajima. A onda, nakon nepunog sata, prava senzacija. U niskom letu pojavila se i druga sa nečim u kljunu, materijal za kuću, možda neka žaba, žureći pravo prema gnezdu. „Kontrola leta dozvoljava spuštanje”. Impozantno je kako ona izvija svoje telo da bi ostvarila kontakt sa površinom. I tu nastaje prava porodična idila, obilazi oko bračnog druga, popravlja gnezdo, da bi na kraju stala na sam kraj, zagledana u daljinu. Možda baš prema Bovanskom jezeru, tom neiscrpnom izvoru hrane.
