„Ако нас послужи добра срећа, моћи ћемо да посматрамо долазак драгог госта и да видимо како се пар рода,који се већ прошле године гнездио на крову, одједном из неизмерних висина у облику завијених линија спушта на слеме крова и већ од првог тренутка је ту код куће као да никад није одлетео…..”
Овако је о родама говорио Алфред Брем, познати стручњак за живот животиња, вероватно желећи да објасни реткост таквог једног тренутка.
Рода, тај драги носилац среће, одавно је покупио све позитивне митолошке особине. Одвајкада се верује да оне доносе срећу, плодност и просперитет породици. Сам назив рода указује на везу између бебе и мајке. Реч рода на хебрејском језику означава „љубазну мајку”. У нас Срба потиче од црквено словенске речи јеродиј а води порекло од грчке речи еродиос (erodiós), чије је значење еквивалент за реч „мајка-љубав”. У грчкој и римској митологији роде су модел родитељске привржености. Код нордијаца рода представља симбол породичних вредности, јер се веровало да остају заједно цео живот.
Мит о роди као доносиоцу деце највероватније је настао у северној Европи. Разлог томе могао би да буде и њено стално враћање у периоду након девет месеци. Све ово указује на роде као учитеље доброг понашања и функционисања у једној заједници као што је породица.
А ове роде, које можете видети на фотографијама, су бањске. Одавно су оне свиле дом у овој вароши,попут оних у оближњем селу Жучковцу, постале су неодвојиви део Бање. Радо виђени гости. Гнездо су направиле на торњу, поред некадашње фабрике кристала, и можете их већ из далека са сокобањског пута спазити.
Нисам мислио да ћу имати толико среће да их фотографишем у пуном сјају. У гнезду сам затекао, при доласку, само једну роду, којој су се само глава и кљун назирали, претпостављам да је лежала на јајима. А онда, након непуног сата, права сензација. У ниском лету појавила се и друга са нечим у кљуну, материјал за кућу, можда нека жаба, журећи право према гнезду. „Контрола лета дозвољава спуштање”. Импозантно је како она извија своје тело да би остварила контакт са површином. И ту настаје права породична идила, обилази око брачног друга, поправља гнездо, да би на крају стала на сам крај, загледана у даљину. Можда баш према Бованском језеру, том неисцрпном извору хране.
