Стари фењери, чутуре, разноврсна грнчарија, пређашњи кревети од кованог гвожђа, дрвена колевка, народна ношња и остали одевни предмети израђени на разбоју, само су део богате поставке Етно музеја у Врмџи. Зграда музеја је у порти цркве, па се међу изложеним предметима могу видети и старе круне за венчања, звона, кандила и стари црквени календари из половине прошлог века. Врмџа је и једино село у општини које, већ петнаест година, од 2010. има овакву врсту музеја, насталог из сарадње цркве и мештана.
Ту је и поставка израде тканина, разноврсни стари алати и разни украсни предмети, сведок некадашњег живота у подножју Ртња, на подручју које плени посебном енергијом и лепотом. На путу који води до улаза у музеј поређана су кола са дрвеним точковима опточена гвожђем.
Ова богата музејска поставка налази се у дворишту цркве Свете Тројице која је, према званичним подацима, изграђена 1818. године, а затим дограђивана 1892. Мештани, пак, верују да ова грађевина, на коју се поносе, датира много раније и да је подигнута у 13. веку. Постоји прича и да је стара црква паљена неколико пута, а да је данашње здање подигнуто на темељима старе цркве.
Иконостас цркве живописао је Милисав Маровић из Књажевца 1894, а исти уметник је две деценије касније израдио иконостас у Цркви Светог Преображења Господњег у Сокобањи.
Уз цркву је и звоник са два звона, стара преко стотину година. Једно је поклон трговца из суседног села Шарбановца на коме је исписано: „Сије (ово) звоно поклања цркви Црковачкој у Врмџи Станко Петровић 1854. годˮ. На другоме је исписано: „Љубисав Милети, трговац из Врмџе поклања ово звоно цркви Црковачкој за спомен свој и своје супруге 1897. годˮ. Поред саме цркве су и два гроба за које постоји прича да, можда, датирају још из времена Немањића.
