Јуче је одржана манифестација „Златне руке” која је, како је истако Љубинко Миленковић, директор Туристичке организације Сокобања (ТОСБ) специфична по томе што је први пут за 37 година њеног одржавања падала киша, тако да је део штандова, уместо на мермерном шеталишту, морао да буде смештен у Галерији легата. И поред кише и лошег времена и овогодишњу манифестацију обележио је велики број учесника и посетилаца.
Трочлани стручни жири у саставу Саша Мишић, кулинар и новинар, Олгица Миљковић, саветник ТОС-а и Надица Стојковић, председник Етнолошког удружења „Етнос”, прогласио је најбоље у шест категорија. За најочуванији и најоригиналнији експонат проглашена је кошуља стара 135 година која припада Љубинки Станишић из Ниша. У категорији ручни рад рађен у току манифестације награда је припала Етнолошкој радионици „Етнос” из Сокобање. За најбољи вез признање је припало Ружици Бошковић из Ниша. У категорији очување традиције старих заната признање је припало Сањи Миладиновић иконописцу из Сокобање. Удружење за негу традиције „Извор” из Књажевца добило је признање за коришћење етно мотива на савременим украсно-одевним предметима.
У категорији старих и заборављених јела прво место заузело је Удружење жена „Кленовник” из Кленовника, друго место припало је Удружењу жена „Хомољке” из Жагубице, а треће Удружењу за очување традиције „Цвет” из Књажевца.
Специјална награда, за тридесет година континуираног учешћа на овој манифестацији додељена је Љиљани Стаменковић из Шарбановца.
‒ Ова награда први пут је установљена пре десет година и додељује се највернијим учесницима манифестације – каже Миленковић.
Ове године није само ТОСБ додељивала награде, наиме Радионица „Ћилим” из Пирота даривала је Туристичку организацију Сокобања пиротским ћилимом са логограмом ТОСБ и „Златне руке” са жељом да и организација и манифестација буду дуговечне као и пиротски ћилими.
Саша Мишић, који већ седму годину заредом председава жиријем ове манифестације, каже да има утисак да сваки пут када такмичарима да неку сугестију они то усвоје и већ наредне године примене. Мишић истиче да је све мање кича и вештачких боја да сада сви сервирају у грнчарији јер су схватили да пластика и метал нису добри.
‒ Ако су ово ‘златне руке’ а ми се налазимо у Србији то значи да мора на српски начин да буде спремљено од српских намирница, много старих јела је обновљено тако да су ово стварно златне руке и додао бих да ако за пар година саберемо све рецепте биће то огроман ковчег златних рецепта из прошлости који ће неко да пренесе у будућност, а то је поента ове манифестације ‒ истиче Мишић.
Више фотографија на фејсбук страници Сокобања прес
