Negativne posledice spaljivanja strništa

Poljoprivreda

Spaljivanje strništa je opasno i izuzetno štetno za samo zemljište, osiromašuje ga i dovodi do dugotrajnog degradiranja, naročito ako se izvodi svake godine. Paljenjem se razvijaju visoke temperature, koje ubijaju korisne mikroorganizme zemljišta, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu i stvaranje humusa. Zagađuje se atmosfera, remeti biološka ravnoteža i agroekosistem.

Plodonosni sloj zemljišta prekriven je pepelom i pretvara se u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje sloj koji je najvažniji za donošenje roda u narednoj godini, saznajemo od dipl. inž. Živorada Jovanovića, stručnog saradnika za zaštitu bilja, stručne službe „Poljoservis” iz Knjaževca.
On dodaje da se vatra sa njiva može proširiti i izazvati požare većih razmera.

‒ Paljenje strništa nema ni jednu korisnu svrhu i samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima. Zato je bolje odmah nakon žetve biljne ostatke zaorati, tj. obaviti ljuštenje strništa – dodaje naš sagovornik.

Paljenje po njivama i pored puteva je i zakonom zabranjeno, a kazne mogu biti višemilionske. Daleko korisnije je zaoravanje žetvenih ostataka. Zaoravanjem, zemljištu se vraća jedan deo onog što je žetvom izneto. Poboljšava vodni režim zemljišta, tako što se stvara rastresit sloj na površini oranice koji sprečava isparavanje vlage iz zemljišta. Ogledima je dokazano da zemljište na kome je strnjika zaorana u vreme jesenjeg oranja ima više vlage od zemljišta na kome strnjika nije zaorana. Zaoravanjem se provocira nicanje semena korova, koji se lako unište daljim obrađivanjem, što predstavlja jedan vid borbe protiv korova. Uneti biljni delovi u zemljište su i jedan vid đubrenja. Ubrzava se mineralizacija biljnih ostataka čime se biljkama obezbeđuje više lako pristupačne hrane. Zaoravanje je najbolje izvesti odmah nakon žetve, ali ako se iz nekih razloga ne može obaviti jednovremeno sa žetvom ili odmah nakon nje treba ga obaviti kasnije. Zaoravanje i nakon dva meseca od žetve bolje je nego ako se uopšte ne obavi. I ako i ne izvršite zaoravanje nije tako strašno, biljne ostatke će te svakako ubaciti u zemlju jesenjim oranjem, zaključuje Jovanović.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

2 × five =