UNESKO ga je svrstao među 120 najvrednijih dokumenata čitavog čovečanstva. Najstariji je srpski ilustrovani ćirilični rukopis, nastao osamdesetih godina 12 veka. Neke istine o Miroslavljevom jevanđelju saznajemo tek više od osam vekova kasnije. Iz novih istraživanja Dragane Aćimović tek danas saznajemo ono što ni Unesko nije znao, kaže Veljko Topalović, priređivač faksimila Miroslavljevog jevanđelja. Kako dodaje, tek sada je otkriveno da su svi likovni ukrasi u jevanđelju u direktnoj vezi sa tekstom, a saznalo se i da su srpski srednjevekovni monasi praktično bili najobrazovaniji ljudi tadašnje Evrope.
– Imali su umetničke postupke od kojih je neke primenio tek Pikaso 750 godina kasnije. Oni su bili znači u tom nekom duhovnom i umnom smislu daleko iznad onoga kako mi imamo predstavu o njima – navodi naš sagovornik.
Ova knjiga od 181 strane sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom i ukrašenih zlatom. Topalović kaže da je izrada ovakvog jednog dokumenta bila veoma skupa što pokazuje materijalno bogatstvo tadašnje države.
– Mi smo imali pogrešnu predstavu i sa finansijske strane. Prema engleskim računicama, izrada ovako veličanstvenih rukopisa kao što su Miroslavljevo jevanđelje i Srpski psaltir koštalo je kao izgradnja dve tvrđave Golubački grad. A prema proceni biblioteke Srpske patrijaršije, Srbi su u doba Nemanjića ispisali dvadeset hiljada rukopisa. Nisu svi bili ovako raskošni, ali možemo da kažemo da su vrednost dvadeset hiljada gradova uložili u ono što su smatrali da su temelji države koju oni stvaraju. Znači, širenje srpske pravoslavne vere, zakonodavstva, pismenosti i kulture uopšte, što je potpuno suprotna situacija od ove koju imamo danas – kaže Topalović, koji je i predsednik Udruženja za proučavanje, publikovanje i predstavljanje srednjovekovnih rukopisa sa sedištem u Beču.
Miroslavljevo jevanđelje čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan od listova je u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Zapis na poslednjem listu svedoči da ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije.
– Osim po svojim likovnim ukrasima njega izdvaja i njegov burni istorijat, a istovremeno i jedna nežna sila kojom on uzdiže duh ljudi širom sveta koji se upuštaju u neke neverovatne poduhvate, poput izgleda ovih faksimila, snimanja dokumentarnog filma, veza koji radi Biljana Ećimović – dodaje naš sagovornik.
Jevanđelje je 1979. godine proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a u junu 2005. godine upisano je na listu UNESKA Pamćenje sveta. Narodna biblioteka Srbije propisala je da Miroslavljevo jevanđelje, može biti izlagano samo deset dana tokom jedne godine.
Sokobanjci su imali priliku da vide faskimil jevanđelja i Srpskog psaltira, u okviru 33. Svetosavskih svečanosti, kao i da čuju predavanje Veljka Topalovića o ovom vrednom istorijskom dokumentu.
