Мирослављево јеванђеље показатељ високог образовања српских монаха и богатства тадашње државе

Друштво

УНЕСКО га је сврстао међу 120 највреднијих докумената читавог човечанства. Најстарији је српски илустровани ћирилични рукопис, настао осамдесетих година 12 века. Неке истине о Мирослављевом јеванђељу сазнајемо тек више од осам векова касније. Из нових истраживања Драгане Аћимовић тек данас сазнајемо оно што ни Унеско није знао, каже Вељко Топаловић, приређивач факсимила Мирослављевог јеванђеља. Како додаје, тек сада је откривено да су сви ликовни украси у јеванђељу у директној вези са текстом, а сазнало се и да су српски средњевековни монаси практично били најобразованији људи тадашње Европе.

– Имали су уметничке поступке од којих је неке применио тек Пикасо 750 година касније. Они су били значи у том неком духовном и умном смислу далеко изнад онога како ми имамо представу о њима – наводи наш саговорник.

Ова књига од 181 стране садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом и украшених златом. Топаловић каже да је израда оваквог једног документа била веома скупа што показује материјално богатство тадашње државе.

Српски псалтир

– Ми смо имали погрешну представу и са финансијске стране. Према енглеским рачуницама, израда овако величанствених рукописа као што су Мирослављево јеванђеље и Српски псалтир коштало је као изградња две тврђаве Голубачки град. А према процени библиотеке Српске патријаршије, Срби су у доба Немањића исписали двадесет хиљада рукописа. Нису сви били овако раскошни, али можемо да кажемо да су вредност двадесет хиљада градова уложили у оно што су сматрали да су темељи државе коју они стварају. Значи, ширење српске православне вере, законодавства, писмености и културе уопште, што је потпуно супротна ситуација од ове коју имамо данас – каже Топаловић, који је и председник Удружења за проучавање, публиковање и представљање средњовековних рукописа са седиштем у Бечу.

Мирослављево јеванђеље чува се у Народном музеју у Београду, а један од листова је у Националној библиотеци у Санкт Петербургу. Запис на последњем листу сведочи да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање. Јеванђеље је писано на старословенском језику, српскe редакцијe и рашке ортографије.

– Осим по својим ликовним украсима њега издваја и његов бурни историјат, а истовремено и једна нежна сила којом он уздиже дух људи широм света који се упуштају у неке невероватне подухвате, попут изгледа ових факсимила, снимања документарног филма, веза који ради Биљана Ећимовић – додаје наш саговорник.

Јеванђеље је 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја, а у јуну 2005. године уписано је на листу УНЕСКА Памћење света. Народна библиотека Србије прописала је да Мирослављево јеванђеље, може бити излагано само десет дана током једне године.

Сокобањци су имали прилику да виде фаскимил јеванђеља и Српског псалтира, у оквиру 33. Светосавских свечаности, као и да чују предавање Вељка Топаловића о овом вредном историјском документу.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

20 − 6 =