Klimatske promene poslednjih godina su sve više u centru pažnje kada je u pitanju poljoprivreda. O njima se priča na nivou čitave planete, a pre svega kako se one reflektuju na poljoprivrednu proizvodnju. Kako naglašava Srđan Cvetković, stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Knjaževac, u poslednjih oko 140 godina koliko se rade merenja, naša planeta se zagrejala globalno za jedan stepen, a predviđanja su da do kraja ovog veka to bude i preko dva i po do tri stepena što je previše i što će u velikoj meri uticati na sve ekosisteme na planeti.
On upozorava da, kada govorimo o klimatskim promenama, ne misli se samo na porast temperature već promene u klimi imaju velike posledice na količinu i intenzitet padavina. Nažalost, po njegovom mišljenju, prirodu ovih promena je teže predvideti nego ostale posledice klimatskih promena, i u zavisnosti od toga koji deo planete posebno posmatramo, efekti mogu biti vrlo različiti.
– Ono što je zasigurno i što se zna jeste da će u budućnosti suvi regioni postati još suvlji, a oni vlažni imati sve više padavina. Generalno gledano, sa toplijom klimom se povećavaju šanse da se dogode i ekstremni vremenski događaji. Svedoci smo pojave tornada i oluja u Evropi što do skoro bilo nezamislivo, jer su takva dešavanja bila vezana za kontinent Severnu Ameriku i slična područja. Ako ne smanjimo kao čovečanstvo emisiju efekta staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida i ostalih gasova u godinama koje dolaze, očekuju nas, nažalost, češće suše i poplave, kao i snažnije oluje i nepogode – ističe ovaj poljoprivredni stručnjak.
Cvetković, govoreći o dešavanjima kod nas, upozorava da prirodne nepogode u ratarstvu i povrtarstvu u našoj zemlji imaju za posledicu stres biljaka, otežane agro-ekološke uslove za proizvodnju i nemogućnost da se primene agrotehničke mere i savremene tehnologije.
– Kada pojedini klimatski činioci variraju tako što dostignu ili prevazilaze optimalne potrebe biljaka, onda dolazi do njihovog stresa što u krajnjoj liniji dovodi do smanjenja prinosa i kvaliteta proizvoda. Šta izaziva zapravo stres. Dolazi do promrzlina, do nekroze tkiva, izumiranja useva, do hloroza, slabije oplodnje, do slabijeg usvajanja hraniva, smanjenog prinosa i porasta, do poleganja useva, skraćenog perioda nalivanja zrna, do šturog zrna, a sve to u krajnjoj liniji dovodi do smanjenja prinosa i kvaliteta zrna i plodova – navodi dugi spisak negativnih pojava usled promene klime stručnjak iz PSSS Knjaževac.
Očito da se naši poljoprivrednici i struka moraju nositi sa klimatskim promenama i adaptirati na nove uslove uz primenu odgovarajućih mera.
– To su mere prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje na novonastale uslove, na promene u oblasti klime i te mere adaptacije moraju da se sprovode sistematski i treba da uzmu u obzir sve pretnje koje dolaze, kao i sve ugrožene poljoprivredne sektore. Klima ne utiče samo na ratarsko-povrtarsku i voćarsku proizvodnju, već i na stočarstvo – zaključuje Srđan Cvetković, koji kao savetodavac i na terenu uočava promene i potrebe da se na njih reaguje.
Sutra kako de se sektor poljoprivrede prilagodi klimatskim promenama
